Spoznavanjem sopstvene prirode putem razmišljanja i razlučivanja istine od neistine – nastoji se da se dosegne sama suština i svrha postojanja. Poznati predstavnici ove vrste joge su veliki mislioci savremene Indije: Šri Ramana Maharši, Šri Nisargadata Maharađ i Đidu Krišnamurti.
Ovaj vid prakse zahteva duboko iskustvo života i iznad svega – čisto srce. Upuštati se u ovu vrstu kontemplacije bez prethodne pripreme – može biti opasno po duhovni razvoj aspiranta. Sagledavanje prolaznosti svega u životu može odvesti pojedinca u osećanje besmisla, apatičnost i depresiju. On nema sposobnost sagledavanja svoje sebičnosti. Takva praksa, umesto da ga otvara prema svetu i ljudima, čini ga u stvari sve više introvertnim. Spoznaja je fragmentarna i nije “legla” na plodno tlo. Krajnji cilj Gnana joge jeste sagledavanje jedinstva sa svim ljudima i stvarima u životu, iz kojeg nastaje beskrajna ljubav – karuna.
Budisti Mahajana ističu neophodnost razvijanja ljubavi i saosećanja – karune uporedo sa razvijanjem mudrosti – prađne. Veliki budistički mislilac Nagarđuna, koji je živeo u drugom ili trećem veku u Indiji, svojim Prađnaparamitra sutrama koje su mu, prema legendi, razotkrile Nage – mistični red jogija, izvršio je snažan uticaj na filozofiju budizma.
Mojim dragim prijateljima, istraživačima!
Nekoliko preporuka u vezi meditacije kakve su meni nekada davno prenosili moji učitelji joge, a vreme i praksa su ih potvrdili kao ispravne i korisne. Većina citata je preuzeta iz knjige o meditaciji Jidu Krišnamurtija,
O meditaciji . . .
M. nije bežanje od sveta
M. nije zatvaranje uobrazac mišjenja
Ona nije način mišljenja
M. nije ponavljanje reči , niti doživljavanje vizije
Nije razmišljanje niti maštanje
M. je slobodna od misli
Ona je dokončanje ponavljanja
M. nema ni početak ni kraj
U meditaciji je važan kvalitet dha i srca
M. je težak posao, ona zahteva najviši oblik discipline
M. nije slaganje, oponašanje , poslušnost.
Čovek mora biti sam, ali ta osamljenost nije izolacija,
ona podrazumeva slobodu od sveta pohlepe, mržnje, nasilja, očaja.
Nema podele između dnevnog života i meditacije.
Duhovni život nije tamo na drugoj strani, on je ovde gde je sav čovekov bol.
Videti celokupno stanje, zadovoljstvo, bedu čovekaje od presudne važnosti
M. je čišćenje uma od znanog
M. je kretanje s pažnjom,
M. nikada nije molitva
M. nije verovanje niti ubeđenje, ona je viđenje,
jer verovanje je jedno a viđenje drugo.
M. je duh koji se oslobađa taloga znanog.
M. je kraj prošlosti.
M. je inteligencija da vidimo ono što jeste.I
U meditaciji isčezava crta koja razdvaja Vas i mene.