Indijka Gita Gopinat – nova „rok zvezda“ ekonomije

Smatraju je izuzetnom i talentovanom, predstavljaju kao briljantan um, naglašavaju da je krasi intelektualno liderstvo, kažu da je jedna od novih „rok zvezda“ ekonomije. Ona je profesorka na Harvardu Gita Gopinat, ima 46 godina, i budite sigurni da će ubrzo biti vrlo poznata.

Njome su već potpuno oduševljeni u elitnim krugovima američkih i međunarodnih naučnih i finansijskih ustanova, a sada je postala i glavni ekonomista Međunarodnog monetarnog fonda koji od 2011. godine vodi Francuskinja Kristin Lagard. Pozornica je to na kojoj će Gita Gopinat, sjajna Indijka s američkim državljanstvom, moći da demonstrira nove poglede na međunarodnu makroekonomiju, finansije i trgovinu, što je njena specijalnost. Od nje se na neki način očekuje da iz pozadine prodrma inicijative koje dolaze iz MMF-a i određuju sudbinu (pre)zaduženih zemalja.

Ipak, preterano bi bilo očekivati dramatične promene čak i da ih ona predloži. Ta je institucija, osnovana kao jedan od kamena temeljaca novog svetskog poretka nakon Drugog svjetskog rata na konferenciji u Breton Vudsu, globalni finansijski ideolog i nadzornik fiskalne discipline kojoj je glavni zadatak da se potrudi da svi plate što su pozajmili. Mnogi stoga MMF smatraju organizacijom koja promoviše tržišni fundamentalizam, a neke njene preporuke i politike prema zaduženim zemljama vrlo problematičnima. O tome bi Argentinci, na primer, štošta mogli primetiti prisećajući se sloma 2001. godine, a upravo su izmolili finansijsku pomoć za izvlačenje iz nove krize. MMF je, inače, ove godine objavio da je globalna ekonomija zaduženija nego što je bila pre finansijske krize iz 2008. godine (dobar deo rasta duga otpada na Kinu), te da treba hitno preduzeti mere za smanjenje duga i fiskalnu konsolidaciju pre nego što dođe do novog privrednog usporavanja.

Nova glavna ekonomistkinja MMF-a dolazi na scenu u nemirno doba. Ali ona jeste đak liberalne ekonomske škole, tu nema dvoumljenja, s doktoratom na američkom Univerzitetu Prinston. (Uostalom, kad je imao samo sedam godina, njen sin je pitao tatu što je to fiskalni deficit, toliko je puta čuo taj izraz, priznala je u intervjuu.) Nastupa odlučno, vrlo samouvereno, vidi se da je svladala pravila sveta u kojem se kreće. Dosad je objavila 40-ak istraživačkih članaka o kursu valuta, trgovini i ulaganjima, međunarodnim finansijskim krizama, monetarnoj politici, dugu i krizama tržišta u nastajanju. Neki od novijih članaka kritički govore, na primer, o tezi slavnog američkog liberalnog ekonomiste Miltona Fridmana o važnosti i dobicima od fleksibilnog valutnog kursa za trgovinu i ekonomiju.

Dobici su, kaže ona, manji nego što bi se mislilo, što je Financial Times opisao kao stav koji će biti izazovan za MMF, instituciju koja tradicionalno podržava politiku fleksibilnih kurseva. Njeno je istraživanje pokazalo da je deprecijacija valute neefikasno u stimulisanju izvoza u većini zemalja jer su robe uglavnom izražene u dolarima. S dolarom kao dominantnom valutom, izvozne cene ne padaju kad se kurs promeni te je njen zaključak da je izvoz prilično neosetljiv na promene kursa.

Ko je Gita Gopinat? „Totalni sam radoholičar“, opisala je sebe u intervjuu za indijski Vogue kad je dobila stalno profesorsko mesto na katedri za ekonomiju na američkom Univerzitetu Harvard 2010. godine. To je pre nje uspelo tek dvema ženama, pa je već iz toga jasno da je teški kalibar. Stajala je u kabinetu u kampusu, pred pločom išaranom komplikovanim formulama i beleškama.

POSTAVI KOMENTAR

Molim upišite vaš komentar!
Upišite vaše ime