Pet država izdvaja više novca za oružje nego sve ostale zemlje

SAD, Kina, Saudijska Arabija, Indija i Francuska zajedno za oružje izdvajaju više novca od svih drugih zemalja sveta, podaci su međunarodnog Instituta za istraživanje mira (SIPRI) iz Stokholma.

Teško je i zamisliti sumu od 1.822 milijarde američkih dolara. Toliko novca je 2018. godine u svetu izdvojeno sa naoružanje – 2,6 odsto više nego godinu dana ranije. Od svih zemalja najviše za vojsku izdvajaju SAD – 2018. godine su izdvojile skoro jednako mnogo novca kao osam zemalja zajedno koje su na listi od drugog do devetog mesta. „Ovogodišnje povećanje od 4,6 odsto je prvo povećanje nakon sedam godina“, kaže u razgovoru za DW Nan Tijan, šef projekta instituta SIPRI.

„SAD planiraju veliki program modernizacije čitave vojske i sada počinju sa tim. Govorimo o sumi od 1,8 biliona dolara, za narednih dvadeset godina, koja će biti izdvojena za konvencionalno, kao i nuklearno oružje.”

Prema podacima instituta SIPRI najviže za vojsku izdvajaju SAD, Kina, Saudijska Arabija i Indija. Na petom mestu 2018. godine je bila Francuska, zatim Rusija, koja je po prvi put od 2006. godine na šestom mestu. Međutim, to nije zato što je Rusija 2018. godine izdvajala za vojsku manje novca nego ranijih godina, već zato što je SIPRI sve brojke preračunao u američke dolare, objašnjava Tijan. “To zbog čega su se ruski vojni izdaci smanjili za 3,5 procenta je isključivo zbog inflacije. U rubljama je 2018. potrošeno jednako mnogo kao i 2017. godine.”

Ruska vojna izdvajanja izazivaju nemir u evropskom komšiluku, navodi se dalje u izveštaju. Tome je svakako doprineo rusko-ukrajinski sukob. Prošle godine Ukrajina je izdvojila 4,8 milijardi američkih dolaza za oružje, što je za 21 odsto više nego godinu dana ranije. Vojne izdatke su 2018. goidine, međutim, povećale i Bugarska, Letonija, Litvanija, Rumunija i Poljska, kako bi reagovale na pretnju koju osećaju od strane velikog suseda.

Zemlje zapadne Evrope koje su među prvih deset zemalja na listi su Francuska, Velika Britanija i Nemačka. Nemačka je povećala vojni budžet – vlada do 2025. godine planira da poveća vojne izdatke na 1,5 odsto bruto domaćeg proizvoda. Danas oni iznose 1,2 odsto, dok NATO partner SAD zahteva da izdvajanja iznose dva odsto.

Na neospornom drugom mestu u svetu je Narodna Republika Kina. Za oružje i modernizaciju vojske Kina je prošle godine izdvojila 250 milijardi američkih dolara. U poslednjih deset godina vojni budžet je povećan za 83 odsto. Stručnjak instituta SIPRI kaže da Kina sa jedne strane širi uticaj u regionu.

„Kina ne želi da SAD dođu preblizu u regionu i susednim zemljama. Ima velikih napetosti između tih velikih igrača.“ Sa druge strane, dodaje, važnu ulogu svakako ima modernizacija vojnih snaga SAD – kako za Kinu, tako i za Rusiju.

„Ne bih to nazvao trkom u naoružanju, ali te zemje svakako izdvajaju više novca za vojsku i naoružavaju se novim, boljim i efikasnijim oružjem. To oružje je često veomo skupo.“

U novom arsenalu je sve više autonomnog, sajber i biološkog oružja. Na konferenciji u ministarstvu spoljnih poslova u Berlinu, SIPRI je nedavno upozorio na opasnost munjevitog razvoja novih, bioloških tehnologoja u naoružanju.

Saudijskoj Arabiji se i dalje isporučuje oružje

I pored pada cena nafte Saudijska Arabija je i prošlo godine toliko novca izdvajala za naoružanje da je na trećem mestu aktuelne liste instituta SIPRI. Sa vojnim budžetom od 67,6 milijardi američkih dolara, Saudijska Arabija je najveći svetski uvoznik oružja. Nakon ubistvo novinara Džamala Kašogija u novembru prošle godine, nemačka vlada je uvela zabranu izvoza oružja u Saudijsku Arabiju, ali se ta odluka teško sprovodi. Vojna oprema nemačke vojne industrije proizvodi se u saradnji sa partnerima iz drugih zemalja, u kojima nemačka vlada ne može da utiče za zabranu izvoza.

Turska nastavlja da se naoružava

Kada je reč o izvozu oružja, Nemačkoj vladi je sve teže i sa Turskom. Razlog za to su kršenje ljudskih prava u toj zemlji ili vojne ofanzive protiv Kurda u Siriji. Međutim, Turska nastavlja naveliko da se naoružava – prošle godine vojni budžet joj je bio veći za 24 odsto. U međuvremenu je Turska na petnaestom mestu, kada je reč o vojnim izdacima.

„Turska izdvaja sve više novca, kako bi finansirala brz program isporuke oružja. Ona kupuje jako mnogo oružja“, komentariše Nan Tijan. „Takođe širi i vojnu ofanzivu protiv kurdskih grupa u Siriji, a za to je potrebno mnogo novca.“

Petu godinu zaredom Indija povećava vojne izdatke – i trenutno je na četvrtom mestu liste SIPRI. Indija za vojsku izdvaja 66,5 milijardi dolara – skoro šest puta više od suseda i zakletog neprijatelja Pakistana. Dve nuklearne sile nastavljaju sa naoružavanjem i situacija u regionu Kašmira ostaje neizvesna i rizična za čitav region.

Generalno se u čitavoj Aziji sve više novca izdvaja za naoružanje. Prema izveštaju instituta SIPRI, taj trend se ne menja dobrih trideset godina, a tome svakako doprinose vojni izdaci Kine, Indije, Japana i Južne Koreje, koje su među prvih deset zemalja na SIPRI listi.

Afrika: Nafta za oružje

Afrika kao kontinent može u ovogodišnjem izveštaju da se pohvali da je manje novca izdvojila za naoružanje. Taj trend traje četiri godine – a iz izveštaja za 2018. godinu se pre svega vidi da su četiri severnoafričke zemlje izdvojile više novca za oružje od 45 zemalja južno od Sahare. Vojni izdaci Sudana smanjeni su za čak 49 odsto, Angole za 18 odsto. Ipak, stručnjak instituta SIPRI, Nan Tijan, kaže da treba biti oprezan sa tim podacima.

„Postoje ozbiljne sumnje da Sudan izdvaja mnogo novca koji nije iz državnog budžeta, zbog čega je teško sve to pratiti. Postoje programi u okviru kojih novac od nafte direktno odlazi vojsci, ali kao civilno društvo to ne možemo da dokažemo.“

Sumnja se da Sudan nije jedina afrička zemlja koja ne iznosi otvoreno podatke o svojim vojnim izdacima: „To je naravno i pitanje korupcije i na koji način se novac izdvaja – i ko od toga profitira“, ističe Tijan.

239 dolara po glavi za naoružanje

U izveštaju instituta SIPRI o vojnim izdacima, nema informacija o tajnom poslovanju u trgovini oružjem. Izveštaj i baza podataka se baziraju isključivo na slobodno dostupnim izvorima i zvaničnim informacijama. Dakle, nije isključeno da su stvarna izdvajanja za vojsku i veća od 1.822 milijarde američkih dolara, što je izračunao institut SIPRI. Bilo da je reč o deci, muškarcima ili ženama, siromašnima ili bogatima: po glavi stanovnika Zemlje, na oružje odlazi 239 američkih dolara.

„Kada pogledamo koliko mnogo ljudi živi ispod linije siromaštva, sa dolarom ili dva, onda je to 60 odsto njihovog godišnjeg prihoda, ako se računa linija siromaštva od jednog dolara dnevno“, naglaša Dr. Nan Tijan sa međunarodnog Instituta za istraživanje mira – SIPRI.

(Dojče vele)

POSTAVI KOMENTAR

Molim upišite vaš komentar!
Upišite vaše ime