Ušli smo u „vek Azije“ i povratka nema

Novo istraživanje Mekinsi Global Istituta pokazuje u kojoj meri se globalno tržište kreće prema Aziji. Danas taj region ima sve veći udeo u svetskoj trgovini, kapitalu, populaciji, znanju, saobraćaju, kulturi i resursima

U 19. veku svet je evropeizovan. U 20. veku bio je amerikanizovan. Sada se azijatira i to mnogo brže nego što mislite. Uspon Azije bio je silovit. Ona je dom za više od polovine svetske populacije, te se u samo jednoj generaciji iz regije niskog dohotka svrstala među regije srednjeg dohotka. Do 2040. godine Azija će verovatno da ganeriše više od 50 odsto svetskog BDP-a, te da čini gotovo 40 odsto svetske potrošnje, piše Svetski ekonomski forum.

Novo istraživanje Mekinsi Global Istituta pokazuje u kojoj meri se globalno tržište kreće prema Aziji. Danas taj region ima sve veći udeo u svetskoj trgovini, kapitalu, populaciji, znanju, saobraćaju, kulturi i resursima.

Od osam vrsta prekograničnih tokova, jedino otpad se kreće u suprotnom smeru, što odražava odluku Kine i ostalih azijskih država da smanje uvoz smeća iz razvijenih država.

Azija ima 21 grad među 30 najvećih

Na Aziju danas otpada jedna trećina globalne trgovine robom, a pre 10 godina otpadala je samo jedna četvrtina. Otprilike u istom razdoblju, azijski udeo putnika u globalnom vazdušnom saobraćaju porastao je s 33 na 40 odsto, a udeo u tokovima kapitala porastao je s 13 na 23 odsto.

Ti tokovi podstakli su rast azijskih gradova. Azija ima 21 grad među 30 najvećih na svetu i četiri od 10 najposećenijih. I neki manje poznati azijski gradovi danas su na radaru investitora. U Jangonu komercijalnom središtu Mjanmara, strana grinfild ulagabja (FDI) u sektoru intenzivnog znanja 2017. godine iznosila su 2,6 milijardi dolara, a 2007. bila su na nuli.

Isto tako, Bakasi, manji grad nedaleko od Džakarte, nametnuo se kao indonežanski Detroit, centar indonežanske automobilske i motociklističke industrije. U prošlih 10 godina, FDI je u gradskoh proizvođačkoj industriji rastao prosečno 29 odsto godišnje. A Hajderabad, koji je 2017. godine generisao 1.400 patenata brzo sustiže indijsku Silicijumsku dolinu Bangalore.

Kina je imala 44 odsto svih svetskih patenata 2017. godine

Ali nisu samo spoljni tokovi usmereni u Aziju. Dinamične integracione mreže takođe pokreću napredak. Oko 60 odsto ukupne trgovine azijskih zemalja odvija se unutar regije. Integracioni tokovi finansiranja i investicija takođe su u porastu, a više od 70 odsto azijskih starapa finansira se iz regionalnih izvora. Tokovi ljudi, 74 odsto putovanja unutar Azije obave Azijci, takođe pomaže integraciji regije.

Ono što pokreće te tokove je raznolikost Azije. Zapravo, postoje najmanje četiri „Azije“ svaka na različitom stepeni ekonomskog razvoja, koje igraju sopstvenu ulogu u globalnom rastu regije.

Prva Azija

Prva Azija obuhvata Kinu, središte azijske ekonomije, koja susedima pruža platformu za povezivanje i inovacije. Od 2013. do 2017. godine, ova zemlja imala je 35 odsto ukupnog azijskog spoljnog FDI-a pri čemu je oko četvrtine investicija bilo usmereno u ostale azijske ekonomije. Održavajući njen rapidni rast inovacijskih kapaciteta, Kina je imala 44 odsto svih svetskih patenata 2017. godine.

„Napredna Azija“

Druga grupa „Napredna Azija“ takođe pruža tehnologiju i kapital. Uz ukupni spoljni FDI od jednog biliona dolara, na ove zemlje otpadalo je 54 odsto ukupnog azijskog ulaznog FDI od 2013. do 2017. godine. Samo na Južnu Koreju otpada 33 odsto svih spoljnih investicija u Vijetnamu. Japan daje 35 odsto svih investicija u Mjanmaru, 17 odsto na Filipinima.

„Nadolazeća Azija“

Zatim postoji „Nadolazeća Azija“, koja obuhvata raznoliku grupu malih rastućih ekonomija i koja pruža ne samo radnu snagu, nego i potencijal za rast, zahvaljujući sve većoj produktivnosti i potrošnji. Ove ekonomije su duboko integrisane sa svojim regionalnim susedima, njihov prosečan udeo u integracionim tokovima roba, kapitala i ljudi je 79 odsto.

„Granična Azija i Indija“

Nasuprot tome, četvrta grupa „Granična Azija i Indija“ ima najniži udeo u integracionim tokovima od samo 31 odsto. Ali ova brojka, koja odražava istorijske veze s Evropom, Bliskim istokom, Afrikom i Sjedinjenim Državama, uskoro će da se poveća, jer ta ekonomija, istorijski slabije integrisana, razvijaju bliske veze sa svojim azijskim susedima. Ova grupa može mnogo toga da ponudi, uključujući i relativno mladu radnu snagu, koja koristi rastuće azijsko uvozno tržište, te rastuću srednju klasu koja može da posluži kao novo tržište za regionalne proizvode.

Razlike između četiri Azije su komplementarne, što integraciju čini snažnim pokretačem napretka. Na primer, kako populacija jedne zemlje strari, tako mlađa populacija druge zemlje popunjava prazninu. Prosečna starost indijske populacije bila je 27 godina 2015, u poređenju sa 37 u Kini i 48 u Japanu, a očekuje se da će do 2050. dosegnuti tek 38 godina.

Isto tako, kad plate, a time i troškovi proizvodnje, počnu da rastu u jednoj zemlji, ekonomije na nižim nivoima razvoja preuzimaju jeftine proizvodne aktivnosti.

Godinama su stručnjaci raspravljali o budućim potencijalima Azie. Budućnost je stigla. Ušli smo u „azijski vek“, kako je rekao pisac Parag Kana. Više nema povratka.

(telegraf.rs)

POSTAVI KOMENTAR

Molim upišite vaš komentar!
Upišite vaše ime