Lekcija iz ubrzanog privrednog rasta
Prema procenama londonskog Centra za ekonomska i poslovna istraživanja (Cebr) Indija će, već ove godine, preteći Veliku Britaniju i Francusku i postati peta najveća privreda sveta, dok MMF prognozira da će se to dogoditi već u 2019.
Pre početka Svetskog ekonomskog forumu (SEF) u Davosu glavna tema bile su obilne snežne padavine širom planete.
Posle otvaranja Foruma u žižu interesovanja svetske javnosti došla je Indija, i to zahvaljujući najvećem promoteru brenda „Indija“, premijeru te države Narendre Modiju, koji je još jednom, svojom jasnom vizijom, privukao pažnju. Već na na otvaranju samita, koji je ukupio oko 3.000 najuticajnijih „globalista“ sveta, zvanice su poslužene indijskim grickalicama, dok su u skijaškom centru u Davosu bile organizovane joga sesije. Indijsku delegaciju, koju je činilo 130 članova (među njima je bilo i šest federalnih ministara), predvodio je Modi, inače prvi indijski premijer na ovom samitu. Indija je predstavljala svetlu tačku ne samo pod sivim nebom Davosa, već i u „napukloj“ globalnoj zajednici. Bilo da je reč o geopolitici, ekonomiji ili socijalnim pitanjima, svet može puno toga da nauči od Indije. Skok za 30 mesta na listi „jednostavnosti poslovanja“ agencije za bonitete Mudiz i projektovana stopa rasta u 2018. od 7,4 odsto Međunarodnog monetarnog fonda, samo su neki od argumenata koji govore u prilog tome. Tome treba dodati i denominaciju, kojom je uklonjena gotovo trećina novčane mase, kao i uvođenje jedinstvene poreske stope za podkontinentalni entitet površine 3,5 miliona kvadratnih kilometara, sa 29 saveznih država i sedam teritorija Unije u kojima živi više od 1,3 milijardi ljudi. Vlada je nedavno „olabavila“ i ograničenja na inostrane investicije u nekim sektorima ekonomije, uključujući trgovinu nekretninama i u maloprodaji.
– Indijska ekonomija uspela je da se oporavi od kratkoročnih uticaja teških strukturnih reformi koje su uticale da se stopa rasta ukupnog bruto domaćeg proizvoda u finansijskoj 2017-2018. (završava se 31. marta) kreće oko 6,6 odsto, što je niže od očekivanog. Cilj je da u narednih sedam godina nominalan BDP Indije bude udvostručen u odnosu na procenjenih 2,65 biliona dolara u 2018. Investiranje, ali i putovanje i proizvodnja u Indiji postali su mnogo lakši nego ranije – poručio premijer Modi koji očekuje da privreda njegove zemlje bude peta po veličini do 2025.
MMF procenjuje da će privreda Indije u 2019. porasti za 7,8 procenata i da će tokom ove i naredne godine biti najbrže rastuća u svetu. Analitičari „Morgan Stenlija“ očekuju da će indijska privreda, u periodu od 2020. do 2022. uvećavati ukupan bruto domaći proizvod po prosečnoj stopi od 7,3 odsto. Indijski ministar finansija Arun DŽaitli uveren je da će uspon svetske privrede pomoći Indiji da ostvaruje „nove, uobičajene“ stope godišnjeg raste između sedam i osam odsto. Donedavni potpredsednik Nacionalnog instituta za preobražaj Indije, Arvind Panagarija, inače profesor ekonomije na njujujorškom univerzitetu Kolumbija, smatra da njegov domovina ima mogućnosti da ostvari stopu rasta od 10 odsto, ukoliko reformiše zakone o radu i kupovini zemljišta. Prema procenama londonskog Centra za ekonomska i poslovna istraživanja (Cebr) Indija će, već ove godine, preteći Veliku Britaniju i Francusku i postati peta najveća privreda sveta, dok MMF prognozira da će se to dogoditi već u 2019. Tabela svetske ekonomske lige Cebr rangira razvijene i zemlje u razvoju koje su u usponu na osnovu BDP-a merenog u američkim dolarima po tržišnim cenama do 2032. godine.
Za takav scenario, tvrde analitičari, nisu krivi ni Bregzit, niti loše stanje francuske privrede. U prilog tome govore podaci da ekonomija Velike Britanije, već osmu godinu zaredom, beleži rasta i u 2017. pretekla je Nemačku i Francusku. S druge strane, i Vlada Francuske očekuje da će u 2017. i 2018. biti premašena projektovana stopa rasta o 1,7 odsto. Očigledno je, dakle, da zasluga za privredni skok Indije, pripada samo toj državi, njenom stanovništvu i vladi. Podsećanja radi, privreda Indije je rasla po stopi od oko sedam odsto godišnje od kada je premijer Modi stupio na tu dužnost i na čelo vladajuće Bharatlja DŽanata partije (2014. godine). Ove godine će privreda Indije biti za trećinu veća u odnosu na onu pre četiri godine. Iako je u trku sa velikim ekonomskim silama ušla sa decenijom zakašnjenja Indija je već pretekla Veliku Britaniju, Francusku, Italiju i Brazil i uskoro će se naći iza Nemačke i „velike trojke – SAD, Kina i Japan. Promena takvog obima zahteva teška politička rešenja. No, to znači veliku promenu u najvećoj demokratiji u svetu.
Ono što Indija ima a pomenute zemlje, sa izuzetkom Kine, nemaju jeste ljudski resurs. Stanovništvo Indija je tri puta brojnije od Velike Britanije, Francuske, Italije i Brazile zajedno. Ganešan Vignarađa, predsedavajući Globalnog ekonomskog programa na Institutu Lakshman Kadirgamar na Šri Lanki, smatra da je na privredni uspon susedne Indije, između ostalog, uticala i demografija. „Indija će u narednih nekoliko godina biti bogatija za dodatnih 20 miliona stanovnika dobi od 16 do 24 godine, što je dramatična promena. Zatim, Indija ulaže ogromna sredstva u infrastrukturu. Treba pomenuti i vladine strukturne reforme, zahvaljujući kojima savezne države na jugu Indije postaju proizvodna čvorišta i uključuju se u lanac dodate vrednosti, što je ranije bio ređi slučaj“, ističe Vignarađa.
Branilac otvorenog globalnog poretka
Na Svetskog ekonomskog forumu u Davosu premijer Indije Narendre Modi, nastupio je kao branilac otvorenog globalnog poretka, upozoravajući na rast novih vrsta poreskih i neporeski barijera i usporavanje prekograničnog protoka investicija. „Globalizacija polako gubi sjaj. Snage protekcionizma podižu glavu protiv globalizacije. Oni žele da preokrenu njen tok. Ali, pažnju treba usmeriti i na klimatske promene, koje su prvi među najvećim izazovima sa kojima se svet suočava. Glečeri i snežni vrhovi se tope“, upozorio je Modi navodeći da će do 2022. Indija proizvoditi 175 gigavata obnovljive energije što je veoma visok cilj, s obzirom na to da je u protekle tri godine iz tog segmentaostvarila samo 60 gigavata.
(Borislav Korkodelović, Danas)
