Univerzitet Nalanda – veličanje indijskog nasleđa

Foto: Wikipedia/Tabish Qureshi

U 2016. godini Odbor za svetsku baštinu Uneska je dodao na listu Svetske baštine još četiri no­va lokaliteta. Ruševi­ne Univerziteta Nalanda, kompleks kapitola u Čandigaru, kao i nacionalni park Kančendžunga u Sikimu, dodati su na listu zaštićenih lo­kaliteta, čime je ukupan broj mesta Svetske baštine u Indiji porastao na 35.

Univerzitet Nalanda je jedan od najstarijih univerziteta na Indij­skom potkontinentu. Ostala mesta na ovoj slavnoj listi uključuju i Tadž Mahal u Agri, spome­nike u Hampiju, crkve i samostane u Goi, kao i nacionalne parkove Sun­ darbans u zapadnom Bengalu i Kazi­ranga u Asamu.

Lokacija Nalande u Biharu sasto­ji se od arheoloških ostataka obra­zovne i monaške ustanove, koje dati­ra od trećeg veka p. n. e. Smešten na oko 100 km od grada Patna, Nalanda je bio centar znanja sve do 13. veka nove ere. Čuven zbog svoje uloge u prenošenju i širenju znanja tokom neprekid­nog perioda od 800 godina, Nalanda je ujedno bio najstariji univerzitet na Indijskom potkontinentu. Prema Unesku, „istorijski razvoj lokaliteta svedoči o razvijanju budizma u reli­giju i procvatu monaških i obrazov­nih tradicija”. Drevni univerzitet je napredovao za vreme kulturno li­beralnog Gupta carstva i tokom vla­davine cara Harše – vladara Kanau­ dža. Univerzitet je bio toliko cenjen, da su na njegovom vrhuncu učenjaci i studenti širom regiona – uključu­jući Kinu i centralnu Aziju, stva­rali veliku navalu. Po predanju, Mahavira je tu proveo mnogo vremena, kao i Buda. Zapravo, povezanost iz­među budizma i Nalande je veoma ja­ka; smatra se da je Buda držao preda­vanja u blizini univerziteta, kao i da je Šariputra – jedan od Budinih glavnih sledbenika – rođen u obla­sti Nalande i tu dostigao nirvanu. Po predanju, Ašoka – vladar Maur­janskog carstva, sagradio je hram na Šariputrinom grobu. Veći deo ovog lokaliteta je bio neotkriven sve do 19. veka, kada je Arheološki biro In­dije započeo sa iskopavanjima u ovoj oblasti.

Otkriće novčića, skulptu­ra i natpisa pružilo je sjajan uvid u dugu i bogatu istoriju univerzite­ta. Ostaci univerziteta su veoma ve­liki, i rasprostiru se na površini dimenzija 488m u pravcu sever–jug, i 244 m u pravcu istok–zapad. Loka­litet obuhvata i stupe, svetilišta i vihare – stambeno­obrazovne zgrade, kao i važna umetnička dela izrađena u gipsanom malteru, kamenu i metalu, a prilikom iskopavanja je otkriveno 11 samostana i šest velikih hramo­va od cigle. Iako su mnogi detalji o Nalandi i dalje nepoznanica, veruje se da je ovo mesto bilo centar pro­cvata budizma. Štaviše, propadanje univerziteta se poklapa sa vremenom slabljenja budizma u Indiji. Lokali­tet je danas poznato turističko odre­dište i deo popularnog turističkog kružnog putovanja u kome se obilaze budističke znamenitosti.

(Politika)

POSTAVI KOMENTAR

Molim upišite vaš komentar!
Upišite vaše ime