U 2016. godini Odbor za svetsku baštinu Uneska je dodao na listu Svetske baštine još četiri nova lokaliteta. Ruševine Univerziteta Nalanda, kompleks kapitola u Čandigaru, kao i nacionalni park Kančendžunga u Sikimu, dodati su na listu zaštićenih lokaliteta, čime je ukupan broj mesta Svetske baštine u Indiji porastao na 35.
Univerzitet Nalanda je jedan od najstarijih univerziteta na Indijskom potkontinentu. Ostala mesta na ovoj slavnoj listi uključuju i Tadž Mahal u Agri, spomenike u Hampiju, crkve i samostane u Goi, kao i nacionalne parkove Sun darbans u zapadnom Bengalu i Kaziranga u Asamu.
Lokacija Nalande u Biharu sastoji se od arheoloških ostataka obrazovne i monaške ustanove, koje datira od trećeg veka p. n. e. Smešten na oko 100 km od grada Patna, Nalanda je bio centar znanja sve do 13. veka nove ere. Čuven zbog svoje uloge u prenošenju i širenju znanja tokom neprekidnog perioda od 800 godina, Nalanda je ujedno bio najstariji univerzitet na Indijskom potkontinentu. Prema Unesku, „istorijski razvoj lokaliteta svedoči o razvijanju budizma u religiju i procvatu monaških i obrazovnih tradicija”. Drevni univerzitet je napredovao za vreme kulturno liberalnog Gupta carstva i tokom vladavine cara Harše – vladara Kanau dža. Univerzitet je bio toliko cenjen, da su na njegovom vrhuncu učenjaci i studenti širom regiona – uključujući Kinu i centralnu Aziju, stvarali veliku navalu. Po predanju, Mahavira je tu proveo mnogo vremena, kao i Buda. Zapravo, povezanost između budizma i Nalande je veoma jaka; smatra se da je Buda držao predavanja u blizini univerziteta, kao i da je Šariputra – jedan od Budinih glavnih sledbenika – rođen u oblasti Nalande i tu dostigao nirvanu. Po predanju, Ašoka – vladar Maurjanskog carstva, sagradio je hram na Šariputrinom grobu. Veći deo ovog lokaliteta je bio neotkriven sve do 19. veka, kada je Arheološki biro Indije započeo sa iskopavanjima u ovoj oblasti.
Otkriće novčića, skulptura i natpisa pružilo je sjajan uvid u dugu i bogatu istoriju univerziteta. Ostaci univerziteta su veoma veliki, i rasprostiru se na površini dimenzija 488m u pravcu sever–jug, i 244 m u pravcu istok–zapad. Lokalitet obuhvata i stupe, svetilišta i vihare – stambenoobrazovne zgrade, kao i važna umetnička dela izrađena u gipsanom malteru, kamenu i metalu, a prilikom iskopavanja je otkriveno 11 samostana i šest velikih hramova od cigle. Iako su mnogi detalji o Nalandi i dalje nepoznanica, veruje se da je ovo mesto bilo centar procvata budizma. Štaviše, propadanje univerziteta se poklapa sa vremenom slabljenja budizma u Indiji. Lokalitet je danas poznato turističko odredište i deo popularnog turističkog kružnog putovanja u kome se obilaze budističke znamenitosti.
(Politika)
