Životna priča Indire Gandi

Indira Gandi rođena je na današnji dan 19. novmbra 1917. godine.

Reč je o jednoj od najmoćnijih žena u istoriji koja je svojim delovanjem mnogim damama otvorila put u aktivno građansko i političko delovanje.

Rođena na današnji dan kao ćerka jedinica pravnika i političara, Indira je imala privilegiju koju nisu imale mnoge indijske devojčice. Školovala se u najboljim obrazovnim institucijama u Indiji, Švajcarskoj i Engleskoj, ali sve to nije uzimala zdravo za gotovo.

Već je od najranijeg detinjstva primećivala društvene nepravde, manjak žena u javnoj sferi, kao i politička progonstva svoje porodice.

U vreme njenog ranog detinjstva u Indiji je buknuo pokret za nezavisnost od britanskih vlasti koje su upravljale kolonijama, poznat kao Pokret nesvrstanih. Njen deda se prvi uključio u pokret pa je njihova porodična kuća često postajala dom okupljanja političara i pripadnika pokreta.

Indira je upijala sve oko sebe, a često su njene igre s lutkama, kako je kasnije rekla u intervjuima, odražavale stanje u Indiji.

Uz pomoć svojih lutaka dramatizovala je političku scenu, s time da su njene lutke uvek pobeđivale u demonstracijama, ostavljajući britanske vlasti u čuđenju.

Indira je želela da učini nešto realno, nešto što neće biti samo igra.

Organizovala je Bal Charkha Sangh, događanje na kojem su mala deca mogla da nauče kakoda  rade na prelu. Naime, u vreme indijskog pokreta za nezavisnost, prelo koje je nastalo još u godinama pre Hrista popularizovalo je Mahatma Gandija i ono je postalo simbol zastave za oslobođenje.

Njena majka je bolovala od tuberkuloze. Nakon što je bolest postala toliko teška da joj indijski lekari više nisu videli spasa, preporučili su porodici da se preseli u Švajcarsku u pokušaju da dođe do najboljih lekara. Život u Švajcarskoj otvorio joj je vrata u novi svet koji ranije nije poznavala. Po povratku u Indiju znala je da mora nešto napraviti.

Sa 12 godina osmislila je pokret Vanara Sena (u doslovnom prevodu vojska majmuna). Na prvom sastanku se pojavilo više od hiljadu devojčica i dečaka. Iako je to izazivalo podsmeh starijih, to je nije ni najmanje obeshrabrilo.

Vremenom je grupa brojala više 60 hiljada članova. Mladi Indijci i Indijke tako su izrađivali bedževe i raznosili letke, pa čak i u svojim školskim torbama prenosili važne dokumente. Tako je i sama Indira jednom prilikom prenela očev dokument koji je pozivao na demonstracije.

Međunarodno školovanje i stvaranje kontakata pokazalo joj je da u životu nema mesta za predrasude, kao ni pokorno sleđenje tradicije ako ona ne čini dobro za čoveka.

Tako se prkoseći tradiciji, nakon što je stekla diplomu, udala za Feroza Gandija, inače pripadnika Parsija, etničke grupe poreklom iz Irana koja je privržena zoroastrizmu. I on je bio član političkog pokreta za oslobođenje Indije, a tim je činom pokazala da bi u oslobođenju trebali učestvovati svi pripadnici Britanske Indije, ne samo Indijci.

Međutim, bračni par ubrzo je uhvaćen i osuđen na 13 meseci zatvora pod optužbom za protivdržavnu delatnost.

Kada je 1947.godine, nakon godina borbe, Indija napokon postala slobodna, a njen otac postao prvi premijer, njen se život preokrenuo. Postala je njegova tzv. domaćica, što bi se moglo protumačiti kao njegova desna ruka ili savetnica.

Otac je cenio njeno mišljenje i često bi je pitao za savet kada bi bio u nedoumici. Aktivno je učestvovala u svakom njegovom političkom koraku i stekla međunarodno iskustvo na putovanjima i političkim sastancima širom sveta.

Ali nije bila prepoznata samo kao očeva savetnica, nego se sve više razvijala i kao samostalna politička figura. Postala je članica Kongresne stranke, a godinu dana i predsednica. Nakon smrti oca postala je ministrarka informisanja, a taj je period iskoristila kako bi regulisala cenzuru medija i radila na projektu planiranja porodice u Indiji, što u široj javnosti nije bilo prihvaćeno s oduševljenjem.

Njena je aktivnost bila primećena u samom političkom vrhu pa je nakon iznenade smrti premijera Shastrija postala prva premijerka Indije. Svakako, nisu svi bili oduševljeni time što zemljom upravlja žena pa je dobila pogrdni nadimak Gungi Gudija, što znači praznoglava lutka.

Bila je optužena i za prekršaje na kasnijim izborima. Sud ju je proglasio krivom i naredio joj da podnese ostavku. Ali Indira je imala na umu nešto drugo – proglasila je izvanredno stanje u državi.

Iako je morala da ode sa svoje funkcije, vratila se nekoliko godina kasnije i ponovo postala premijerka, ali njeni politički protivnici su isplanirali njeno ubistvo. Ubio ju je sopstveni telohranitelj, pripadnik Sika s kojima je Indira bila na ratnoj nozi.

Prvu premijerku Indije i jednu od najuticajnijih žena sveta svih vremena ljudi su ili obožavali ili je nisu podnosili. Sredine nije bilo.

Uprkos kontroverznom životu i gubicima s kojima se morala suočiti (između ostalog, ubijen joj je i stariji sin), uvek je znala da je ovde kako bi učinila nešto veće. I uspela je: Ženama je otvorila vrata prema političkomi i društvenom angažmanu, a njena slika se širila svim zemljama koje je posetila, između ostalog i Jugoslaviji 1966. godine.

POSTAVI KOMENTAR

Molim upišite vaš komentar!
Upišite vaše ime