Maratonska UN konferencija o klimi (COP25) završena je u Madridu kompromisnim dogovorom i odlaganjem ključne odluke o regulisanju globalnog tržišta ugljenika za iduću godinu.
Izmoreni delegati postigli su sporazum o ključnom pitanju jačanja globalnih obaveza za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, prenosi N1.
Sve zemlje će morati da objave nove obaveze o smanjenju štetnih gasova do sledeće konferencije iduće godine u Glazgovu.
Neslaganja oko drugih pitanja uključujući tržište ugljenika odložena su za sledeće okupljanje.
Dvonedeljna konferencija u Madridu trebalo je da se završi u petak, ali je produžena u nastojanju da se postigne neki kompromis. Posle dva dodatna dana i noći pregovora delegati su se konačno složili oko dogovora da novi, bolji planovi za smanjenje emisije štetnih gasova treba da budu spremni za konferenciju u Glazgovu sledeće godine, prenosi BBC.
Sve strane će morati da se pozabave jazom između onoga što nauka kaže da je potrebno da bi se izbegle opasne klimatske promene i onoga što se sada radi, što će, ako se nastavi, dovesti do toga da se limit za zagrevanje planete predje već u 2030-im.
Za ambicioznije planove o smanjenju emisija zalagali su se EU i manje ostrvske zemlje, a tome su se protivili SAD, Brazil, Indija i Kina.
Ipak, postignut je kompromis prema kome bogatije zemlje moraju da pokažu da su održale obećanja oko klimatskih promena u godinama pre 2020, prenosi BBC.
“Rezultati ove konferencije COP25 su zapravo pomešani, i daleko od onoga što nam nauka kaže da je potrebno”, rekao je Lorens Tubiana, iz Evropske fondacije za klimu, i tvorac Pariskog sporazuma o klimi iz 2015. godine.
“Glavni igrači koji je trebalo da daju rezultate u Madridu nisu ispunili očekivanja, ali zahvaljujući naprednom savezu malih ostrvskih zemalja, kao i evropskim, afričkim i latinoameričkim zemaljama, postigli smo najbolji mogući rezultat protivno volji najvećih zagađivača”, rekao je on.
Mnogi od onih koji su prisustvovali konferenciji nezadovoljni su postignutim dogovorom, smatrajući da on ne odražava hitnost na koju ukazuje nauka. Međutim, pregovarači će biti zadovoljni što su održali proces živim posle ovih teških i kompleksnih razgovora u Madridu.
Među dokumentima usvojenim danas je deklaracija “Čile-Madrid Vreme za akciju”, koja poziva zemlje da poboljšaju sadašnja obećanja o smanjenju emisije štetnih gasova. To je potrebno da bi mogao da se ostvari cilj Pariskog dogovora iz 2015. da se izbegne povišenje temperature preko 1,5 stepen Celzijusa do kraja veka, prenosi AP.
Kako sada stvari stoje, svet može da očekuje povećanje temperature od tri do četiri stepena Celzijusa do kraja veka, što bi moglo da ima dramatične posledice za mnoge zemlje.
Zemlje su se takođe dogovorile da izdvoje sredstva za najosetljivije zemlje da im se nadoknade posledice ekstremnog vremena što najviše pogađa male ostrvske države.
Međutim, ekološke grupe i aktivisti optužili su bogatije zemlje da pokazuju malu zainteresovanost da se ozbiljno pozabave klimatskim promenama.
(Nedeljnik.rs)
