Indija se u narednom periodu mora odlučiti kakvo vazduhoplovstvo želi da ima u decenijama koje dolaze. Nju Delhi može značajno da ublaži stavove Indije kada je u pitanju reaktivacija projekta FGFA.
Naime, pre nekoliko meseci Indija je izjavila da otkazuje zajednički projekat sa Rusijom oko razvoja borbenog lovca pete generacije FGFA. Ovaj prekid saradnje je navodno proizvod neslaganja između strana učesnica koje su deo ovog projekta, a koji je uglavnom bio vezan za probleme tehničke prirode koji su upućeni sa indijske strane. Najviše je istican problem nedovoljnog nivoa steltnosti-nevidljivosti letelice i kvaliteta avionskog motora koji po njima nije bio odgovarajući za avion pete generacije.
Sada je kristalno jasno da Indija više neće moći računa na nabavku američkog lovca pete generacije F-35, zato što je potpisala ugovor sa Rusijom oko nabavke sistema S-400 i samim tim dospela na listu sankcija koju definiše zakon CAATSA, ali gde i sama više nema tako jarku želju ra realizuje ovakav ugovor iz više praktičnih razloga.
Prvo, nabavka ovakvog aviona zahteva obimnu prekompoziciju postojeće infrastrukture, uključujući i nabavku američkih „vazdušnih tankera“ koji jedini mogu logistički da podrže eventualnu vazdušnu operaciju u kojoj bi učestvovali ovi avioni. Drugi razlog se tiče stava SAD koji je ova država odmah na početku obelodanila, a koji glasi da one ne nameravaju da sa zemljama koje nisu bile integralni deo projekta F-35 dele svoju tehnologiju. I konačno, sama kupovina aviona i njihovo kasnije održavanje i modernizacija doveli bi do basnoslovnih troškova koji bi bilo izuzetno veliko opterećenje i za vojni budžet kakav ima Indija.
U ovom momentu u Rusiji je započela faza testiranja avionskog motora tzv „Druge etape“ koji je predviđen za avione pete generacije Su-57. Prema prvim pokazateljima snaga ovog motora je zahvaljujući novim tehnologijama značajno uvećana. Tako npr. u fazi dodatnog sagorevanja novi motor koji nosi oznaku „model 30“ je dostigao snagu svog potiska od 18 tona (poslednje informacije govore da je ovaj motor ostvario potisak od čak 19,5 tona). Sa ovim performansama ruski motor je snažniji od američkog analoga Pratt & Whitney F135 koji je integrisan na F-35. Ako se zna da je početna verzija novog motora ostvarila potisak od „svega“ 15 tona, radi se o izuzetnom tehnološkom proboju. Recimo temperatura gasova koje mehanizmi ovog motora bez problema mogu da izdrže, a koji se stvaraju ispred turbine motora dostižu čitavih 1830 stepeni Celzijusa.Iz ovih pokazatelja možemo zaključiti da će ovaj motor omogućiti ruskom lovcu Su-57 značajno veći nivo maneverbilnosti u vazduhu i samim tim prednost u odnosu na svoje konkurente.
U ovom momentu Indija mora jasno da odredi kakvu perspektivu njenog Ratnog vazduhoplovstva oni vide u narednim decenijama koje dolaze. Što se tiče aviona pete generacije posve je sigurno da takav tip letelice sa veoma zahtevnim karakteristikama mogu da prave samo tehnološki izuzetno moćne države (SAD, NR Kina i Ruska Federacija). Dakle postavlja se pitanje da li će oni i dalje istrajati na svom netaktičkom stanovištu koji je doveo do njihovog izlaska iz zajedničkog projekta FGFA i ostati bez ikakve šanse da u svom vazduhoplovstvu imaju letelice pete generacije, ili će se u punom obimu i intezitetu vratiti u projekat gde će sa ruskim partnerima dovršiti započeti posao. Naravno samo pod uslovom da i Rusija želi da se vrati u taj projekat, što je posle svega što se desilo postalo veoma delikatno pitanje.
