I dalje se nagađa zbog čega se slavni fudbaler Kristijano Ronaldo odlučio za potomstvo iz epruvete, ali je sasvim očigledno zašto je surogat-majku potražio 10.000 kilometara od rodne Portugalije. U vreme kada mu se pre osam godina u Kaliforniji rodio prvi sin, ova procedura potpomognute reprodukcije u njegovoj domovini bila je sasvim zabranjena, kao što je i dan-danas u većini zemalja. Kada je 2017. u San Dijegu dobio blizance, surogat-majčinstvo je bilo dozvoljeno po portugalskom zakonu, ali samo u ograničenom broju slučajeva.
Sjedinjene Američke Države se u ovoj oblasti kreću suprotno od ostatka sveta, liberalizujući zakone dok ih drugi pooštravaju. Komercijalno „iznajmljivanje materice” zabranjeno je u samo tri američke države: Njujorku, Luizijani i Mičigenu.
Ono što ne mogu legalno da dobiju u nekim američkim saveznim državama i drugim zemljama sveta koje favorizuju heteroseksualne parove, samci i gej parovi nalaze u Kaliforniji. Prepreku može da predstavlja eventualno cena, ali Ronaldu, koji je u međuvremenu dobio i ćerku „prirodnim putem”, to svakako nije bio problem. Paket je u proseku 170.000 dolara, od čega 45.000 dobija majka. U sumu je uračunato i 8.000 dolara za donatorku jajne ćelije, koja se bira po opisu i slici iz kataloga. U Americi se izbegava da žena koja nosi trudnoću bude biološka majka jer to povećava rizik od emocionalnog vezivanja. Na osnovu unapred potpisanog ugovora, roditeljska prava se prenose na buduće roditelje.
Do 2015. godine, kada su pooštreni zakoni, samci ili parovi iz bilo koje zemlje sveta, homoseksualci ili heteroseksualci, mogli su da u Indiji za prosečno 35.000 dolara dobiju svog genetskog potomka. Usluga je dugo bila slabo regulisana sve dok nisu počeli da kruže izveštaji građanskih aktivista o kršenju prava surogat-majki. Zakonom iz 2002. one su dobile veća prava, a na ovaj način mogu da zarade za indijske prilike ogromnu sumu od 8.000 dolara po detetu. Takođe, indijska vlada je tada počela da izdaje zdravstvene vize budućim roditeljima tek kada dobiju uverenje da će njihova zemlja dozvoliti povratak bebe i dati joj državljanstvo. Unosnom biznisu koji je ekonomiji godišnje donosio 400 miliona dolara zadat je udarac kada je 2015. vlada ukinula ovu mogućnost za parove iz inostranstva.
Sada je u parlamentarnoj proceduri zakon koji treba da zabrani komercijalno surogat-majčinstvo i za domaće stanovništvo. Parovi bi imali pravo da im dete rodi rođaka iz čistog altruizma, ali tek pošto dokažu da su dugo u braku i da druge metode nisu uspele. Postoji strah da će, ako zakon bude usvojen, ova usluga procvetati na crnom tržištu.
Pooštravanje zakona u Indiji i još nekim zemljama, kao što su Tajland i Kambodža, stvorilo je priliku za Ukrajinu da postane svetski centar surogat-majčinstva, mada neki kažu da je divlji istok fabrika beba. Žene zbog teške materijalne situacije prihvataju da iznesu trudnoću za 11.000 evra plus 250 mesečno za troškove (više od prosečne plate), ali ako zahvat ne uspe ili ako pobace, ne dobijaju ništa.
Zakoni su povoljni za buduće roditelje jer se njihovo ime upisuje u krštenicu, cene su niže u odnosu na SAD i neke evropske zemlje, a postoji i mogućnost biranja pola tokom procedure. Jedino nije dozvoljeno surogat-majčinstvo za gej parove. Procenjuje se da se godišnje potpiše od 2.000 do 2.500 ugovora. Cena paketa sa smeštajem, advokatima i prevodiocima izađe na 40.000–50.000 evra.
Par iz SAD koji u svojoj zemlji nije mogao da priušti proceduru u Kijevu je za 58.000 dobio tzv. VIP paket – garanciju da će iz Ukrajine otići sa svojim detetom, ma koliko pokušaja to zahtevalo.
Kijevska klinika „Bioteks” našla se u središtu skandala 2011, kada se italijanski par vratio kući s bebom koja nije mala nikakve genetske sličnosti s njima. Tada su još neke zemlje pooštrile proceduru provere. Dvadesetak španskih parova bilo je dva meseca zaglavljeno u Ukrajini, dok je španska ambasada, istražujući moguću trgovinu ljudima, odlagala izdavanja pasoša za bebe. Osnivač „Bioteksa”, koji u kućnom pritvoru čeka suđenje za trgovinu ljudima i utaju poreza, tvrdi da je u slučaju Italijana došlo do slučajne ljudske greške.
U Češkoj, surogat-majčinstvo nije zakonski uređeno, što znači da nije ni zabranjeno. Međutim, pošto je zabranjeno platiti prenos roditeljskog prava, surogat-majka ne sme da dobije nagradu za odricanje od majčinstva. Poželjno je da već ima dete i da je neudata ili razvedena jer bi, u slučaju da je udata, bio težak prenos prava. Ona za oca proglašava biološkog oca deteta i odriče se majčinskih prava u korist njega i njegove supruge (moraju da budu u braku). Međutim, po zakonu, ima svako pravo da zadrži dete koje je rodila, čak i ako nije genetski s njim u srodstvu, i u tom slučaju biološki roditelji nemaju nikakva prava, navode češki mediji.
Veliku pažnju je izazvao slučaj iz 2015, kada je surogat-majka rodila dete s epilepsijom i paralizom, pa nisu hteli da ga zadrže ni ona ni biološki roditelji i smešteno je u ustanovu.
(Jelena Kavaja, „Politika“)