Film „Viktorija i Abdul“ o snažnoj vezi između kraljice i misterioznog Indusa

Žanr: drama
Trajanje: 112 min

Glavne uloge:
Džudi Denč (Judi Dench), Ali Fazal (Ali Fazal), Edi Izard (Eddie Izzard), Adeel Akhtar, Tim Pigott-Smith, Olivia Williams, Fenella Woolgar, Paul Higgins, Robin Soans, Julian Wadham, Simon Callow, Majkl Gambon (Michael Gambon)
Scenario:
Lee Hall, Shrabani Basu (knjiga „Victoria & Abdul: The True Story of the Queen’s Closest Confidant“)
Režija:
Stiven Frirs (Stephen Frears)

SINOPSIS

Neverovatna istinita priča o neočekivanom prijateljstvu koje nastaje u poznim godinama vladavine kraljice Viktorije (oskarovka Džudi Denč). Kad Abdul Karim (Ali Fazal), mladi službenik, doputuje iz Indije da bi učestvovao na Zlatnom jubileju kraljice, iznenadiće se kad shvati da je osvojio njenu naklonost. Dok kraljica preispituje stege svoje dugogodišnje pozicije, njih dvoje će sklopiti neverovatan, ali odan savez koji će njen bliski krug ljudi pokušati da uništi. Kako se prijateljstvo bude produbljivalo, kraljica će početi da uviđa svet koji se menja kroz tuđe oči i s radošću će povratiti svoju ljudskost.

O FILMU

Svi dobro znaju ko je Viktorija, neprikosnovena vladarka imperije koja je ili upravljala svetom ili mu krojila sudbinu, ali, ko je Abdul? „Ona je kraljica Engleske, a on skromni indijski činovnik“, objašnjava autorka romana, Šrabani Basu. „Njihovo prijateljstvo šokiralo je Dvor i skoro dovelo do pobune protiv kraljice.“ A to prijateljstvo, namerno skrivano vekovima, sada je ekranizovano i podareno ljubiteljima filma.

Basu je 2001. godine istraživala istoriju karija i tada je saznala da je kraljica Viktorija jako volela ovaj začin. Posetila je kraljičinu rezidenciju, Osborn Haus i veoma se zainteresovala za dva portreta i jednu bronzanu statuu koje je tamo videla, a predravljali su Indusa kraljevske pojave. U Viktorijinoj sobi za garderobu uočila je još jedan portret čoveka iz Indije, odmah ispod portreta Viktorijinog omiljenog sluge, Džona Brauna. Cela rezidencija bila je prenatrpana detaljima iz Indije, što je ukazivalo na to da je kraljica bila fascinirana „draguljem Krune“ iako Indiju sama nikada nije posetila.

Basu je primetila: „Iz bezbednosnih razloga nije mogla da ide u Indiju, zato se potrudila da Indija dođe do nje.“ Spisateljica je 2006. godine posetila kraljičin zamak u Škotskoj i tamo videla Karimovu kućicu, malu kuću koju je Viktorija sazidala za Abdula Karima lično. Tada je shvatila da je postojala snažna veza između kraljice i Munšija (Učitelja), misterioznog Indusa i postavila pred sebe zadatak da otkrije ko je bio taj čovek.

Kraljičin sin, Berti, kasnije kralj Edvard VII, uništio je svu prepisku između njegove majke i Munšija, ali nije se setio njenih Hindustani dnevnika. U tim dnevnicima, Basu je pronašla priču o kraljici Viktoriji i njenom voljenom učitelju, Abdulu Karimu. Te dnevnike kraljica je lično pisala na jeziku urdu, a oni se nalaze u Kraljevskoj arhivi, potpuno zanemareni, jer niko od istoričara nije umeo da čita urdu. Iz tih stranica saznali smo priču o prijateljstvu Viktorije i Abdula.

Producenti su se složili da je neophodno napraviti film u kome dominiraju raskošni enterijeri, predeli koji oduzimaju dah i fantastični kostimi, sve ono što publika i očekuje od istorijske drame, a sve to upotpunjeno emotivnom pričom o prijateljstvu i lojalnosti, koju niko nije mogao da očekuje. Producentkinja Biban Kidron je izjavila: „Prilika da snimimo film koji kombinuje velike scene, ogroman broj kostimiranih statista, pripreme za te scene koje su počinjale u 5 ujutru da bi snimanje startovalo u 8, kao i scene u kojima dvoje ljudi vode intimne razgovore, ozbiljne i emotivne, dalo nam je dodatnu energiju.“

Odnos Viktorije i Abdula govori o odnosu, a i obraća se različitim generacijama. Njene zrele godine i njegova mladost nisu bile prepreka prijateljskoj ljubavi i prijateljstvu koje ih je potpuno transformisalo. To iskustvo je za njih bilo jako značajno, ali će i publika osetiti važnost njihovog odnosa. Kao i svaka istorijska priča smeštena u dvočasovni film, i ova je morala biti adaptirana u svrhu dramskog elementa. Kidron je istakla: „Pričali smo o tome kako je najbolje napraviti scenario od Šrabanijine knjige koja je prebogata divnim detaljima, prelepo napisana, ali koja ima novinarski pristup. Mi smo se više fokusirali na radnju koja je suštinski istinita, ali smo nužno morali i da stvaramo dramske momente. Halova priča je prava poslastica u čijoj je suštini duboko dirljiva priča o prijateljstvu. To je ono što on i voli da radi: da prvo oduševi publiku, a onda je i natera da zaplače.“ Šrabani je napisala knjigu imajući pristup dnevnicima i kraljice Viktorije i Abdula i knjiga je važan izvor informacija i činjenica koje su bile neophodne za pisanje scenarija. Zahvaljujući tome napravljen je film koji ne samo što je vizuelno spektakularan i u kome glume izvrsni glumci pričajući emotivnu priču već sa određene vremenske distance rasvetljavaju i određene istorijske događaje.

„Različiti ljudi na drugačiji način doživljavaju odnos Engleske i Indije i imaju različit stav o kraljici Viktoriji i njenoj vladavini. Ovo je samo jedna priča iz tog prebogatog opusa. Ovim filmom pokušali smo da predstavimo kraljicu Viktoriju na način na koji je do sada niste videli.“ Džudi Denč, jedna od najboljih glumica na svetu, koja u ovom filmu tumači i naslovnu ulogu, dodaje: „Kada pogledate one monumentalne statue kraljice Viktorije, deluje vam dominantno i nedostižno. Zahvaljujući ovoj priči, naučili smo i da je bila i veoma ranjiva.“

Sposobnost da sagleda breme koje određeno istorijsko vreme nosi i duhovitost koja se na to može primeniti – zaštitni su znaci reditelja Stivena Frirsa, koji je dva puta bio nominovan za Oskara. Producenti su znali da će on biti najbolji reditelj za „Viktoriju i Abdula“ jer uvek ima dozu humora, a ne gubi ozbiljnost u onome što radi. Sačekali su da scenarista nekoliko puta preradi tekst dok nisu otišli kod Frirsa i ponudili mu projekat. Bio je oduševljen ponudom, rekavši da je scenario dobar, pisan živahnim, iskričavim stilom, sofisticirano, baš kako reditelj koji voli. Rediteljeva dugogodišnja saradnica, Trejsi Sjuard, sa kojojm je radio i na filmu „Kraljica“, pridružila mu se i na ovom projektu. Kako je istakla, privuklo ju je to što film govori o više tema, među kojima je i tema međurasnog odnosa, koja je možda aktuelnija sada nego pre stotinak godina. To je važna priča koju je spisateljica Šrabani rasvetlila: mladi musliman koji je postao lojalni podanik i prijatelj engleskom monarhu sa jenom od najdužih vladavina ikada.

Spisateljica je bila važan član ekipe koja je realizovala ovaj film i stalno je bila konsultovana u toku snimanja. Kada se sve završilo, rekla je da je imala osećaj da će njenu priču na velika platna doneti tim iz snova: „Ne bih ni mogla da tražim ili očekujem bilo šta više ili bolje, a glumačka ekipa je samo došla kao šlag na tortu.” Kada je krenuo proces pronalaženja najboljih glumaca za uloge, svi su znali da glavna glumica mora biti neko ko je u stanju da otelotvori stav, ponos, prodornu inteligenciju, duhovitost i krhkost “bake Evrope”.

A zapravo postoji samo jedna osoba koja je svima odmah bila na pameti. Reditelj je već imao priliku da radi sa Džudi Denč, znao je da je ona vanserijska glumica i neko ko potpuno liči na Viktoriju. Ali, ona je već jednom imala priliku da glumi ovu kraljicu, 1997. godine u filmu „Gospođa Braun“: „Uplašio sam se da joj se ova ideja neće dopasti”, bio je iskren reditelj. Na veliku radost svih, dobitnica Oskara, Džudi Denč bila je veoma srećna što joj se ponovo pruža prilika da se poistoveti sa likom jedne fascinantne žene koju je tumačila u ranijoj fazi svog života.

„Veoma sam zahvalna što mi je pružena ova prilika. Bila sam potpuno predana njenoj priči koja me je opčinila, kada smo snimali „Gospođu Braun“. Tada sam se dobro pripremila i zašto bih sada odbila? Ja se divim Viktoriji, kao izuzetnoj osobi, a ovo je neodoljiva priča koja je tek nedavno postala poznata javnosti.” Ove dve filmske priče govore o kraljici Viktoriji u dve različite životne faze, ali je Džudi osetila povezanost.

Ona je to objasnila: „Viktorija je bila veoma srećna dok je bila sa princom Albertom, svojim suprugom, onda kada je bila u društvu svog škotskog sluge, Džona Brauna i onda uz Abdula. Tu je kontinuitet, u tim trenucima je bila veoma opuštena, u društvu koje je nije opterećivalo dvorskim pričama i bez teškog bremena.” Kada je upoznala Abdula, Viktorija je bila u 63. godini vladavine, bez presedana, kao vladar koji je najduže poživeo na tronu. Kraljica je došla na presto sa svojih 18 godina, a u svojim sedamdesetim je postala veoma revolucionarna, počela je da uči urdu i da čita Kuran. Pred kraj života postala je još fascinantnija, ako je to i bilo moguće. Bila je carica Indije i shvatila je da mora više da nauči o toj čudesnoj zemlji. I sama glumica je isticala da je osetila intenzivnu povezanost sa tom zemljom još za vreme filma „The Best Exotic Marigold Hotel“: „To me je duhovno upotpunilo. Ne mogu da dočekam da se vratim tamo.”

Još jedna stvar ju je privukla ovom filmu, a to je rad sa omiljenim rediteljem. „Frirs ima ukusa i volim ga kao čoveka. Kada radite sa njim, možete potpuno da mu se prepustite. Ume ponekad da bude zagonetan, ali znate da je to za dobro filma. Želite da mu ugodite.” Denč je i dodala: „Kada glumim, nikada se ne definišem, na način da mi se taj lik dopada ili ne. Samo pokušavam da mu se približim i poistovetim što ljudskije i iskrenije mogu, kako bi publika razumela ličnost koju glumim.”

Kasting za ulogu mladića koji će deliti kadar sa doajenom svetskog glumišta iziskivao je proveru talenata širom sveta. Producenti su tražili novo lice i tako je uloga Abdula poverena glumcu Aliju Fazalu, koji je u tom trenutku bio nepoznat zapadnom filmskom svetu, ali je glumac veoma poznat u Indiji. Kada je ekipa stigla u Mumbaj, Ali je bio jedan od mnogih mladih glumaca koji su došli na kasting.

Kako je Fazal izašao iz prostorije reditelj je rekao: „Mogu da zamislim da se kraljici Viktoriji dopadne ovakav mladić.” I tako je Ali Fazal krenuo na svoje prvo putovanje u Veliku Britaniju, na probno snimanje koje je bilo u Londonu. Frirs je objasnio: „Ali je šarmantan i privlačan. Odmah mi je bilo jasno da poseduje raskošan talenat koji je neophodan glumcu koji tumači kompleksnu ličnost kakav je Abdul. Znao sam da to nećemo naći kod glumca koji je rođen ili odrastao u Evropi. Adel Ahtar, koga smo izabrali za ulogu Muhameda, Indusa koji dolazi sa Abdulom u London, morao je da ima određeno iskustvo koje se oseća. Abdul je morao da bude neko potpuno nevin i iskreno zadivljen, te osobine su bile ključne za izgradnju tog lika i Ali je to razumeo i izneo na pravi način.”

Fazal se predano pripremao za ulogu. Temeljno je proučavao taj period, uključujući i dva meseca svakodnevnog vežbanja krasnopisa i lepog načina izražavanja. Razgovori sa rediteljem pomogli su mu da na najbolji mogući način razvije karakter svog lika. Fazal je rekao: „Stiven je jedan od mojih omiljenih reditelja i iskreno sam želeo da moja gluma bude u saglasnosti sa njegovim viđenjem ove neobične priče.” Iz jednog skoro pa slučajnog susreta stvorila se konekcija i prijateljstvo koje se produbljivalo, i koje je uticalo na razvoj tih likova, kada je jedan monarh, već u poznim godinama video potencijal i mogućnost da se menja i ponovo uči kroz jednog mladog čoveka i njegov duh. I kako je reditelj jednom prilikom istakao, baš to vam daje osećaj zadovoljstva kada pričate ovu priču. Priroda ljubavi, svake ljubavi je da menja ljude i njihov odnos, tako da je film „Viktorija i Abdul“ svakako priča o ljubavi.

Oficijelni sajt: Victoria and Abdul (2017)

Premijera: 21. septembar 2017. godine

POSTAVI KOMENTAR

Molim upišite vaš komentar!
Upišite vaše ime