Svakog jutra publika ulazi u bioskop Maratha Mandir u Mumbaiju na film koji je premijerno prikazan pre 27 godina. Film je toliko popularan da ga ova velika bioskopska sala sa 1.100 sedišta prikazuje svaki dan od tada, a pauza je morala da se napravi samo tokom pandemije.
Film “Dilwale Dulhania Le Jayenge” — što se prevodi kao „Onaj velikog srca će uzeti mladu“ i poznat je kao „DDLJ.“ — je priča o momku i devojci smeštena u pozadini trenutka ogromnih promena i neobuzdanih mogućnosti u Indiji. Na mnogo načina, današnja Indija izgleda kao ona koja se ogleda u filmu.
Ekonomija zemlje je i dalje u usponu i sada je oko 10 puta veća nego sredinom 1990-ih. Tehnološka revolucija, ova digitalna, otvorila je nove svetove. Žene traže više slobode u društvu u kojem dominiraju muškarci. A snage modernosti i konzervativizma ostaju u napetosti dok se uzdižuća politička desnica postavlja za nosioca konvencionalnih vrednosti. Osećaj neograničenih mogućnosti se, međutim, povukao. Kako su rane nagrade liberalizacije dostigle vrhunac, a ekonomske nejednakosti produbljivale, aspiracije mobilnosti su se smanjile.
Za one koji su ostali, svet „DDLJ“ — njegova priča i zvezde, njegova muzika i dijalog — je bekstvo. Za one koji još teže, to je inspiracija. A za one koji su to uspeli, to je vremenska kapsula, početna tačka transformacije Indije.