Magični Modi – spasilac Indije?

Sin siromašnog prodavca čaja, čovek koji ne pripada ni levici ni desnici ali mu fundamentalizam i nacionalizam nisu strani. Prepoznao je moć tehnologije pre nego što je zaposeo medije. Zahvaljujući hologramu uživo ga je slušalo više ljudi nego što je bilo na koncertima „oživljenih“ Majkla Džeksona i Tupak Šakura. Obećao je nadu i razvoj, ali su mu rezultati daleko slabiji nego retorika. Zašto je njegova pobeda na upravo održanim parlamentarnim izborima u Indiji tako nadmoćna?

Kada je Narendra Modi pre pet godina izabran za premijera Indije mnogi su smatrali da se otvorio krug nade za tu zemlju. Obećao je jednakost za sve, ekonomski prosperitet zemlje i njenu bezbednost.

Pre nego što je postao premijer u četiri mandata biran je za prvog ministra u provinciji Gudžarat, koja broji više od 60 miliona stanovnika.

Uzdrman je sudskim procesom zbog smrti više od hiljadu ljudi u nemirima koji su 2002. započeli kao komunalna pobuda, a završili krvavim etničkim sukobom Muslimana i Hindusa. Sud ga je, kao ministra, teretio za nemar.

Modi je u kampanju za svoj četvrti mandat 2012. u Gudžaratu krenuo sa novom tehnologijom – hologramom.

Uz pomoć 3D tehnologije Selin Dijon je zapevala sa Elvisom Prislijem a ništa manja euforčni nisu bili ni koncerti na kojima su oživljeni Majkl Džekson i Tupak Šakur.

Dok je muzička industrija zgrtala pare rabeći i žive i mrtve zvezde, Narendra Modi je rešio da na isti način stekne politički kapital.

Angažovao je 40 tehničara i 400 kamera kako bi dospeo do što većeg broja birača i uspeo je. Ponovo je izabran za prvog čoveka Gudžarata.

Podstaknut tim uspehom godinu dana kasnije ušao je i u premijersku trku. Modi je tokom te kampanje održao 46 govora koja su uz pomoć holograma reemitovani istovremeno na 1.450 mitinga širom Indije.

To nije bila slika na velikom ekranu, već čovek-silueta u „tankom vazduhu“ koji se magično pojavljuje i postaje glavna tema svih mitinga, posebno u malim ruralnim jedinicama.

Tako je rođena zvezda, Magični Modi, 14-ti po redu indijski premijer.

Najveća demokratija sveta ili zemlja populizma

Ukorenjena u kastu i klasne podele u kojoj vladaju Bolivud i političke dinastije, Indija je groteskno nejednako društvo. Njen ustav garantuje jednakost, pravo na obrazovanje i zapošljavanja dok svakodnevno iskustvo Indijaca govori nešto sasvim drugo.

Velika većina Indijaca živi između obećanog bleštavog demokratskog ideala i prljave nedemokratske stvarnosti. Protiv-teža njihovom strahu i preziru je Narendra Mondi koji je, nakon što su posle pet i po nedelja glasačkog ciklusa prebrojani glasovi, osvojio još jedan premijerski mandat.

U zemlji u kojoj 900 miliona ljudi ima pravo glasa na izbore je izašlo 67 odsto birača i izabralo 542 poslanika između 8,049 kandidata.

Modi je hipnotisao ambiciozne Indijce živopisnim pričama o sopstvenoj siromašnoj prošlosti i njihovoj veličanstvenoj budućnosti. Od samog početka se predstavljao kao jedan od njih: osoba koja je sama sebe stvorila, koja je morala da prevaziđe prepreke porekla, koje mu je na put bacila arogantna elita prezriva prema Hindusima kao što je on.

Busajući se u prsa obećao je da će pretvoriti Indiju u međunarodnu supersilu i ponovo uvesti Hinduse u veliki tok istorije.

Od 2014. godine, skoro romanistička sposobnost Modija da stvara neodoljive fikcije stalno je poboljšavana na društvenim medijima u kojima dominiraju njegovi trolovi.

Kao i Donald Trump, rano je prihvatio Tviter, i uvek je spreman za nastup pred kamerama, često obučen u neobične kostime. Nakon decenija zapadno-obrazovanih i emocionalno suženih indijskih lidera, Modi nesputano učestvuje – bez obzira da li plačno govori o svom siromašnom poreklu ili se hvališe svojim odnosom sa Barakom Obamom.

Hologram mu više ne treba jer je shvatio da svetlo sa ekrana pametnog telefona privlači stotine miliona Indijaca, koji su iz nepismenosti direktno ušli u virtuelni svet čudesa, fantazije i mita. Uz to, tokom pet godina na vlasti zauzeo je sav javni i medijski prostor.

Modi je iskoristio sponzorisane kampanje da obezbedi toalete, jeftine zajmove, struju i boce za gas nekim od najsiromašnijih Indijaca a u medijima je stvoren slika o Modiju kao spasiocu Indije.

Raskošne donacije najvećih indijskih kompanija omogućile su njegovoj stranci da nadmaši sve ostale u izbornoj kampanji.

Čarolija Modijeve harizme izgleda još misterioznije kada se uzme u obzir da on nije ispunio obećanja data na izborima 2014. godine: radna mesta i nacionalnu bezbednost. Naprotiv, kao premijer doprineo je ogromnom porastu nezaposlenosti i naglom porastu militarizma u Kašmiru pod indijskom vladavinom.

Kada su jednom u kampanji pitali tadašnju liderku Kongresne partije Indiru Gandi šta je glavna izborna tema ona je odgovorila „Ja sam tema“.

Nešto slično se ovaj put desilo i sa Narendrom Modi. On je u velikoj meri bio glavna tema izbora i onih koji ga podržavaju i onih koji ga kritikuju a glasači su mu dali novi mandat.

Raskid sa političkim dinastijama

Politički ono što nijedan njegov prethodnik nije uradio Modi jeste. Iskoristio je dugotrajni bes protiv indijskih postkolonijalnih vladara i svojom retorikom meritokrate udario na nasledne privilegije.

On je nemilosrdno napadao Kongresnu partiju nazivajući je dinastičkim nasleđem jer ga je upravo ta opoziciona opcija najviše krivila za poteškoće u zemlji, uključujući i endemsku korupciju.

Ta ista opozicija išla mu je na ruku. Bez jasnog programa osim da ga pobedi Rahul Gandi poslužio mu je kao živa maskota indijanske dinastičke politike.

Gandi je savršeno predstavljao sliku pseudo-socijalističke elite koja je tvrdila da nadzire postkolonijalni pokušaj Indije da sustigne moderni Zapad, ali je u stvarnosti težila vlastitim interesima.

Modijevo briljantno upravljanje partijom i kampanjom obuhvatilo je sve segmente društva i geografski i kroz kastne linije, starost, pol i ekonomski status.

Izbori su smatrani referndumom o Modiju i iako ni u njegovoj partiji nisu svi verovali u uspeh, Narendra Modi ih je demantovao.

Baratija džanata partija ili Indijska narodna partija osvojila je 345 poslaničkih mesta u Lok Sabi, donjem domu indijskog parlamenta. Indijski nacionalni kongres Rahula Gandija osvojio je svega 85 mesta dok je među ostalim partijama raspoređeno još 112 mesta.

Nakon Džavaharlala Nehrua i Indire Gandi, Narendra Modi je treći premijer te zemlje, i prvi koji ne dolazi iz Kongresne partije, koji je uspeo da zadrži vlast i u drugom mandatu s punom većinom u Lok Sabi.

Predizborna parola i njegova jednačina uspeha glasi „Sa razvojem za sve + poverenje svih = pobednička Indija.

Posle ubedljive pobede 68-godišnji Modi je objavio tvit.

„Zajedno ćemo rasti. Zajedno ćemo napredovati. Zajedno ćemo izgraditi snažnu i inkluzivnu Indiju. Indija ponovo pobeđuje“.

Njegovu dosadašnju vladavinu obeležile su stalne eksplozije nasilja kako u virtuelnom tako i u stvarnom svetu. Pro-Modijevi televizijski voditelji lovili su „anti-nacionaliste“ dok su se vojske trolova širile kroz društvene medije, preteći ženama silovanjem a Muslimanima i Hindusima nižih kasti linčovanjem.

Hinduistički nacionalisti su zauzeli ili se infiltrilari u sve institucije od vojske, pravosuđa do medija i univerziteta šireći priče da su Hindusi izmislili sve – od aviona do genetskog inžinjeringa. Tako je prošlog meseca sa službenog tviter naloga indijske vojske plasirana informacija da su na Himalajima otkrili otiske Jetijevih stopala.

Njegova naredba iz februara ove godine da podigne avione na Pakistan rezultirala je zarobljavanjem jednog indijskog pilota, par oborenih stabala sa paksitanske strane i smrt sedam indijskih civila koji su stradali od „prijateljske vatre“.

Od velikih svetskih demokratija koje su pale na populizam, Indija je bila prva. Zbog toga ona možd nudi odgovor na zagonetku kako su društva toliko udaljena od nje kao što je Turska, Brazil, Velika Britanija ili SAD potpala pod kandže populista.

Fantazija populizma sada je već previše rasprostranjena da bi bila ignorisana a svet u međuvremenu nije postao ni pravednije ni privlačnije mesto.

(Наташа Јовановић, RTS)

POSTAVI KOMENTAR

Molim upišite vaš komentar!
Upišite vaše ime