Kada srce prestane da kuca, telo je klinički mrtvo—ali mozak ne odustaje odmah. U narednih sedam minuta, beleže se talasi električne aktivnosti, kao da se mozak bori protiv kraja. Naučnici su zabeležili da se u tim trenucima odvija intenzivna aktivnost: sećanja, emocije, čak i panoramski pregled života. Ljudi koji su preživeli kliničku smrt često opisuju da su videli svoj život kako im „proleće“ pred očima—ne hronološki, već kroz ključne trenutke i osećanja.
Hinduizam: Duša ostaje svesna i posmatra
Za razliku od nauke, hinduistička tradicija ne vidi smrt kao kraj, već kao prelaz. Duša, prema svetim spisima, ne napušta telo odmah. Ona ostaje prisutna, svesna, posmatra sopstvenu smrt i žalost bližnjih. Garuda Purana opisuje da duša ostaje u limbu 12 dana pre nego što krene dalje, a njen sledeći život zavisi od karme. Bhagavad Gita kaže: „Kao što čovek odbacuje stare haljine i oblači nove, tako i duša napušta telo i uzima novo.“
Poslednji pogled na život
Zamislite da vam poslednjih sedam minuta života donosi pregled svega što ste ikada uradili. Ljubav koju ste dali. Greške koje ste napravili. Trenuci koje ste protraćili. I onda dolazi pitanje—ne od Boga, ne od nauke, već iz vas samih: Da li je bilo dovoljno? Ne „da li sam bio uspešan?“ već „da li sam živeo tako da se na kraju osećam mirno, bez kajanja?“
Zaključak: Sedam minuta koje menjaju sve
Bilo da verujete u nauku ili duhovnost, jedno je sigurno—poslednjih sedam minuta života nisu prazni. Oni su ogledalo svega što ste bili. I možda prava poruka nije šta se dešava posle smrti, već šta radimo pre nje. Jer kada dođe vreme da gledamo svoj život kao film, nećemo moći da ga montiramo. Samo da ga gledamo.
