Politički intonirana „galama“ u medijima, pre svega globalni problem terorizma, bacila je u zasenak pozitivne rezultate nedavno završenog Samita zemalja BRIKS (Brazila, Rusije, Indije, Narodne Republike Kine i Južne Afrike) ostvarene na ekonomskom planu.
A činjenica je da je na ovom skupu, održanom u indijskoj Saveznoj državi Goa, usvojeno nekoliko dalekosežnih odluka u vezi sa podsticanjem ekonomske saradnje. Čelnici država BRIKS su i ovoga puta pokazali rešenost da koriste sva sredstva (monetarna, fiskalna i strukturna) kako bi se ostvario održiv i uravnotežen privredni rast svih zemalja. Oni se zalažu za jačanje trgovinskih, finansijskih i investicionih veza, čime bi bio podstaknut multilateralni trgovinski sistem u okviru Svetske trgovinske organizacije (STO), što je posebno važno u trenutku kada je globalna privreda suočena sa protekcionizmom razvijenih država. Jedan od glavnih ciljeva je udvostručavanje (do 2020. godine) trgovinske razmene unutar grupacije, odnosno podizanje nivoa razmene sa sadašnjih oko 250 milijardi na 500 milijardi dolara. Državnici BRIKS pozdravili su, takođe, usvajanje Agende Ujedinjenih nacija, koja se odnosi na održiv razvoj do 2030. baziran na orijentaciji ka iskorenjivanju siromaštva. Predstavnici BRIKS zahtevaju od razvijenih država da njihove obaveze po Zvaničnoj pomoći za razvoj dostignu 0,7 odsto ukupnog nacionalnog prihoda (GNI) zemalja u razvoju.
U završnoj Deklaraciji od 110 tačaka, kao jedno od značajnih ekonomskih dostignuća, istaknuto je formiranje Nove razvojne banke (NDB), kao i primena Sporazuma o rezervama za vanredne prilike (CRA). Analitičari ocenjuju da će NDB, čiji osnivački kapital iznosi 100 milijardi dolara, značajno doprineti razvoju svetske privrede i jačanju međunarodne finansijske arhitekture. Banka sa sedištem u Šangaju, već je odobrila prvu tranšu kredita vrednih 911 miliona dolara, namenjenih realizaciji programa obnovljive energije u članicama BRIKS. U Deklaraciji iz Goe izražava se zadovoljstvo zbog toga što je NDB izdala u kineskim renminbijima (RMB) prvi set zelenih obveznica vrednih tri milijarde dolara. Plan je da NDB, u 2017. godini, udvostruči, na 2,5 milijardi dolara, podršku infrastrukturnim projektima. Planirano je, takođe, da se iz različitih izvora pribavi 1,5 milijardi dolara. Zanimljivo je da su Rusija, NR Kina i Južna Afrika namirile svoje obaveze u NDB dve godine unapred, što ukazuje na ozbiljne namere članica da ovaj projekta uspe. Sudeći prema analizama u indijskim medijima, snažnija NDB mogla bi da bude svojevrsni vetar u leđa zemljama u razvoju. „Samo je infrastrukturi širom sveta godišnje potrebno 1,5 biliona dolara, pri čemu sve multinacionalne banke mogu da prikupe tek oko 15 odsto sredstava“, kaže Kumar predsedavajući NDB, koja je spremna da smanji troškove pozajmica državama članicama tako što će kredite odobravati u lokalnim valutama. To ne zahteva ulaganja u osiguranje od nepovoljnih kretanja cena. Na samitu je saopšteno i da je Sporazuma o rezervama za vanredne prilike spreman za start. Do sada je, inače, samo Međunarodni monetarni fond pružao ovu vrstu osiguranja u slučaju platne neuravnoteženosti i to kroz zajmove o strukturnom prilagođavanju.
Pozdravljeno je što će stručnjaci razmotriti mogućnost uspostavljanja nezavisne BRIKS agencije za kreditne rejtinge koja bi bila zasnovana na tržišnim principima i doprinela jačanju globalne upravljačke arhitekture. Ovo je utoliko značajnije ako se zna da već godinama unazad, Indija, Rusija i druge države u razvoju, izražavaju nezadovoljstvo funkcionisanjem globalnih agencija za rejting. Indijski ministar finansija Arun DŽaitli neprestano iskazuje zabrinutost zbog pristrasnosti i metodologije nekih od tih agencija od kojih umnogome zavise bankarski krediti na međunarodnom tržištu kapitala. Komentarišući rad tri velike agencije za rejting – Standard i Purs (S&P), Fič i Mudiz, sa sedištem u SAD, predsednik NDB konstatovao je da su te agencije još uvek rezervisane prema državama BRIKS zagovarajući da ta grupacija ima ograničen uspeh. Poseban akcenat stavljen je na razradu detaljne mape kojom je predviđeno uspostavljanje nove mreže institucija sposobnih da produbljuju saradnju unutar grupacije. Reč je, pre svega, o Platformi za poljoprivredna istraživanja BRIKS, Mreži za istraživanje u železnicama, Institutu za privredna pitanja, ali i o organizovanju raznih foruma namenjenih rešavanju problema mladih. To se pokazalo kao neophodnost imajući u vidu činjenicu da 65 odsto radne snage u državama članicama BRIKS čine mladi ljudi (od 1,25 milijarde Indusa, čak je 800 miliona onih mlađih od 35 godina).
Skup u Goi obeležilo je i paralelno održavanje Samita lidera regionalne Inicijative Bengalskog zaliva za multisektorsku tehničku i ekonomsku saradnju – BIMSTEC (Bangladeš, Butan, Indija, Nepal, Šri Lanka, Mjanmar i Tajland). Kina i Indija već imaju jake trgovinske veze sa tim zemljama, a samit BRICS-BIMSTEC otvara prostor za dalje produbljivanje odnosa. Samit dveju grupacija bio je organizovan na inicijativu Indije. To je nastavak tradicije ustanovljene 2014, kada je domaćin Južna Afrika, pozvala državnike niza zemalja sa afričkog kontinenta da se sastanu sa kolegama iz BRIKS. Tako je, recimo, na prošlogodišnjem Samitu BRIKS u Ufi, predsednik Rusije Vladimir Putin ugostio državnike iz zemalja Centralne Azije, reč je o članicama tzv. Šangajske grupe. Iduće godine će domaćin devetog samita BRIKS biti NR Kina. Druga najmoćnija privreda sveta i najmnogoljudnija zemlja preuzima predsedavanje grupacijom 1. januara 2017. godine.
Objavljen rat multinacionalnim kompanijama
Učesnici samita podržali su zahtev domaćina Indije da razviju obostrano prihvatljiv mehanizam BRIKS kojim bi multinacionalne kompanije bile sprečene da izbegavaju plaćanje poreza. Indijski analitičari upozoravaju da zbog složene međunarodne poreske arhitekture, mnoge globalne kompanije koje posluju u prekograničnim oblastima, nigde ne plaćaju porez. Prema predlogu indijskog premijera Narendre Modija, sa kojim su se složili ostali državnici, oporezivanje bi se vršilo na mestu obavljanja delatnosti, a ne tamo gde su kompanije registrovale centrale, ili gde im je glavni ogranak. U tom kontekstu se podseća da multinacionalke osnivaju tzv. školjke kompanije u poreskim rajevima kako bi izbegle plaćanje dažbina. U BRIKS su, međutim, svesni činjenice da će proteći mnogo vremena pre nego što se ovaj kriminal „belih okovratnika“ stavi pod kontrolu.
(Borislav Korkodelović, „Danas“)
