Za ulaganja u Indiji limit je nebo

Foto: Twitter/VibrantGujarat

Magija premijera Idije Narendra Modija da privuče strane investitore ponovo je došla do izražaja na najvećem skupu vodećih poslovnih ljudi, tvoraca politike i analitičara, održanom prošle sedmice u Gudžaratu, saveznoj državi najmnogoljudije na svetu i treće privredne sile (mereno paritetom kupovne moći).

Privučeni impresivnim rastom indijskog bruto domaćeg proizvoda od 7,1 odsto u tekućoj finansijskoj godini (1. april 2016 – 31. mart 2017), stotine stranih investitora i hiljade domaćih, potpisali su na osmom po redu samitu 25.578 memoranduma o razumevanju. „Za ulaganja u Indiji limit je nebo. Osim toga, Indija će biti jedno od najvećih građevinskih tržišta u svetu. Sve to pruža nezabeležene mogućnosti investitorima“, poručio je premijer Modi poslovnim liderima iz više od 100 država, kao i domaćim ulagačima.

Najveće interesovanje vladalo je za ulaganja u privredu Gudžarata, koji je sedma najprostranija (prostire se na oko 200.000 kvadratnih kilometara) i deveta najmnogoljudija (više od 60 miliona žitelja) savezna država od ukupno 29 u Indiji i još sedam teritorija Unije.

Zanimljivo je istaći da je Gudžarat, iako geopolitički riskantna investiciona zona, zbog granice sa Pakistanom i pustinje na Zapadu, u proteklih deceniju ipo nadmašio ostale oblasti Indije u privlačenju stranih direktnih investicija (SDI). Prema podacima Istraživačkog centra Fajnenšel tajmsa inostrani ulagači su u 2015. uložili 13,4 milijardi dolara u grinfild investicije u Gudžaratu, koji je pretekao savezne države Maharaštru (8,3 milijardi dolara) i Karnataku (4,9 milijardi dolara).

Gudžarat je, takođe, pretekao i ključna investiciona područja u Kini, gradsku zonu Šangaja (10,6 milijardi dolara), Guangdong (4,5 milijardi dolara) i Điangsu (9,53 milijardi dolara). Strane direktne investicije u Gudžaratu, koji je do 2011. bio „rezervisan“ za konvencionalne industrije (tekstilna, farmaceutska i industrija proizvodnje boja bile su glavne u privatnom sektoru), utrostručene su u proteklih pet godina.

Godina 2012. predstavljala je prekretnicu za industrijsku revoluciju u Gudžaratu. Ostvaren je dramatičan priliv SDI. Priča o uspehu Gudžarata počela je odlukom japanskog giganta Maruti-Suzuki da otvori veliko postrojenje automobila u toj državi. Sada i druge automobilske mega kompanije, poput Forda, DŽeneral motorsa i Honde, najavljuju planove za proširenje pogona u Gudžaratu. Izvestan broj kompanija koje proizvode auto delove kroz zajedničko ulaganje sa japanskim firmama spremaju se da počnu proizvodnju u Gudžaratu. Tradicionalne industrijske grane su potisnute, a one moderne su naglo napredovale sa većim učešćem stranog ulaganja. Naglasak je na bržem rastu automobilske industrije, telekomunikacija i metalurške industrije. Gudžarat je postao novo čvorište automobilske industrije, ostavivši za sobom savezne države Harijanu i Tamil Nadu, a najveći rast proizvodnje ostvario je u periodu od 2001. do 2013, kada je glavni ministar bio aktuelni indijski premijer Narendra Modi. Analitičari navode da su odlučujući faktori za privlačenje SDI bili efikasna birokratija i dostupnost građevinskog zemljišta. Birokratske prepreke, koje su odbijale strane investitore, ublažene su blagovremenim izdavanjem dozvola i boljim državnim upravljanjem. U zajedničkom istraživanju Svetske banke i Indijskog biroa za industrijsku politiku i promociju (DIPP), Gudžarat se našao na vrhu u Indiji kada je reč o lakoći poslavanja u 2014-2015.

Gudžarat je ostvario veliki uspeh i kad je reč o snabdevanju strujom – sva sela su priključena na električnu mrežu. To nije uspelo ni jednoj drugoj indijskoj saveznoj državi. Lider je i u korišćenju obnovljive i solarne energije. Na Gudžarat odlazi dve trećine ukupno proizvedene solarne energije u čitavoj Indiji. Osnovan je najveći solarni park u Aziji, u selu Čaranka u okrugu Patan. Gudžarat je i drugi najveći proizvođač energije vetra – doprinosi sa oko 15 odsto ukupnoj proizvednji te vrste energije. Dalji podstrek za privlačenje investicija tokom Modijevog mandata, bila je izgradnja velike luke Mundra. Na inicijativu Modija, prvu veliku luku u privatnom vlasništvu, izgradila Adani grupa, a Centralna vlada je izgradila luku Kandla, za državni promet naftom i prerađivačkim proizvodima.

Kao glavni ministar Gudžarata Modi je predstavio Specijalni investicioni regionalni plan za industrije, koji je određeno 13 potencijalnih oblasti za promovisanje industrijskih projekata. Jedna od potencijalnih oblasti je u okviru Projekta industrijski koridor Delhi Mumbai (DMIC) koji obuhvata i Gudžarat, dok se druga oblast – Specijani investicioni region Dorela, nalazi na 109 kilometara od Ahmedabada, privrednog središta Gudžarata. Modi je takođe usmerio pažnju na razvoj gradova i sistema javnog transporta. Založio se za uvođenje brzog autobuskog transportnog sistema u Ahmadabadu kako bi obezbedio efikasniji prevoz rastućeg stanovništva u gradu sa više od sedam miliona žitelja.

Svetla tačka na investicionoj mapi

Na industrijskoj karti Indije, Gudžarat „blješti“ kao jedna od najpoželjnijih investiciona destinacija. To ne čudi imajući u vidu da ta savezna država učestvuje sa 19 odsto u ukupnoj industrijskoj proizvodnji Indije (pod tom stavkom računaju se industrija roba, rudarstvo i energetikua). Industrijska proizvodnja u Gudžaratu čini oko 27 odsto BDP, što je znatno iznad nacionalnog proseka od 15 odsto. Sa samo pet odsto ukupne radne snage u zemlji, Gudžarat sudeluje sa 22 odsto u izvozu Indije i čak sa 41 odsto u kargo izvozu. U toj saveznoj državi je u prethodne dve godine ostvaren najveći rast BDP od 12 odsto (nacionalni prosek iznosi 7,5 odsto).

Potpisano 25.578 memoranduma o razumevanju

Zamenik glavnog ministra Gudžarata Nitin Patel ukazao je na podatak da su memoranduma o razumevanju (ukupno 25.578) potpisani u različitim sektorima, uključujući infrastrukturu, građevinsko zemljište, namensku industriju i biotehnologiju. Pre početka samita procenjivalo se da će ukupna vrednost potpisanih ugovora dostići 440 milijardi dolara, ali na završnom skupu Patel nije obelodanio konačnu brojku obrazlažući to argumentom da vrednost može vremenom da se promeni. Kazao je samo da je 52 memoranduma vredno više od 4.000 kror (10 miliona) rupija (jedan dolar jednako 68 rupija). Najveću pažnju investitora privukla su mikro, mala iu srednja preduzeća, sa čijim je predstavnicima potpisano 18.533 memoranduma, dok je u sekoru velikih preduzeća potpisano 5.938 sporazuma o saradnji. Na sektor tehnologije i tehnike odnosi se 1.107 memoranduma.

(danas.rs)

POSTAVI KOMENTAR

Molim upišite vaš komentar!
Upišite vaše ime