Kina i Indija najuspešnije priče

Foto: Wikipedia/Steve Jurvetson

Dok se predstavnici država članica BRIKS pripremaju za osmi samit, koji se 15. i 16. oktobra održava u indijskoj saveznoj državi Goi, u nekim svestkim medijima ponovo se pokreću pitanja u vezi sa kredibilitom te grupacije.

Činjenica je, naime, da pojedine članice, pre svega Brazil, Rusija i Južna Afrika, prolaze kroz teška vremena, odnosno, bore se sa recesijom. A sve je počelo pre 15 godina, kada je britanski ekonomista DŽim O’Nijl stvorio kovanicu BRIK, koja se odnosila na velike privrede u usponu – Brazil, Rusiju, Indiju i Narodnu Republiku Kinu. Ta grupacija postala je BRIKS kada joj se 2010. pridružila Južna Afrika. Da je reč o respektabilnim državama, o tome, između ostalog, govori podatak da u članicama BRIKS živi 43 odsto svetskog stanovništva, stvara se 31odsto globalnog ukupnog bruto domaćeg proizvoda i obavlja 17 odsto svetske trgovine. Od prvog samita (2009. godine), zemlje BRIKS nastoje da se delovanje grupacije odrazi na međunarodne tokove.

U tom kontekstu treba shvatiti i osnivanje multilateralne Nove razvojne banke (NDB), sa početnim kapitalom od 100 milijardi američkih dolara, kao i zaključivanje Sporazuma o obezbeđivanju rezervi (CRA) za bavljenje eventualnim finansijskim krizama. I lord O’Nijl, koji je donedavno bio član kabineta vlade konzervativnog premijera Dejvida Kamerona, odlučno odbija ocene onih koji tvrde da je precenjen značaj BRIKS. „Analitičari treba da znaju, da su u prvoj deceniji sve države BRIKS ostvarile znatno veći rast od onog koji sam ja predvideo“, podsetio je O’Nijl koji je u tom periodu bio direktor u američkoj banci Goldman Saks.

O’Nijl priznaje da je privredni razvoj Brazila i Rusije u protekloj deceniji bio razočaravajući, ali dodaje da te dve države i sada beleže isti udeo u globalnom BDP kao 2001. godine (Brazil je čak na svetskim lestvicama zauzeo viši nivo od onog koji je O’Nijl tada predviđao). S druge strane, Kini i Indiji je za 2016. predviđen rast od 6,7, odnosno 7,6 odsto, što je najviša stopa među velikim privredama u usponu. O’Nijl tvrdi da Indija nastavlja putem kojim je išla proteklih 15 godina i procenjuje da će uz odgovarajuće strukture reforme, druga najmnogoljudija država u svetu (više od 1,25 milijardi stanovnika) biti u stanju da održava dvocifrene stope privrednog rasta i da nije daleko trenutak kada će postati treća po veličini privreda u svetu. U stvari, mereno PPP, Indija je već na tom mestu sa BDP koji je u 2016. procenjen na 8,7 biliona dolara. No, ostaje i pitanje da li Indija zaista može da se preobrati, u zavisnosti od toga šta će se događati u naredne dve decenije. Kad je reč o Kini, ovaj analitičar ističe da je, uprkos usporavanju privrednog rasta, to i dalje najuspešnija BRIKS priča. Sve ukazuje na to da će se, ukoliko kineska privreda do kraja decenije bude rasla po prosečnoj stopi od oko šest odsto, ispuniti O’Nijlova dvadesetogodišnja projekcija. O’Nijl veruje da Kina može da odigra ključnu ulogu jer je dva puta veća od ostale četiri BRIKS ekonomije zajedno. Dalje, na sreću najmnogoljudije države na svetu (1,35 milijardi stanovnika), ostale države iz ovog korpusa žele da Kina uspe u svojim razvojnim planovima. „Dinamična privreda Kine je u interesu mnogih drugih zemalja, naročito onih koje izvoze robe i usluge potrebne toj modernoj, i potrošački usmerenoj, državi. U stvari je uspon kineskog potrošača možda najvažnija pojedinačna globalna ekonomska varijabla, bitnija od ekonomskih problema koji muče Evropu i Japan, ili od pitanja održivosti svetskog značaja indijske privrede,“ ocenio je O’Nijl.

On smatra da bi privrede BRIKS mogle da unaprede saradnju i zajedničkim investicijama u čiste i alternativneizvore energije, kao odgovor na klimatske promene, naročito sada kada su Kina i Indija potpisale Pariski sporazum o klimatskim promenama. Takođe, članice BRIKS bi trebalo da razmotre mogućnost zajedničkog učešća u infrastrukturnim projektima. „Kineska inicijativa Pojasa i puta tiče se tri od pet zemalja BRIKS. Može se zamisliti da investicione banke svih zemalja članica BRIKS igraju ulogu u infrastrukturnim projektima vezanim za Pojas i put. To bi bila značajna prilika za njih da urade stvari zajedno, što bi moglo da pomogne u osnaživanju njihovih ekonomija kao i ekonomije na globalnom nivou“, objašnjava ovaj ekonomista. O’Nijl priznaje da su izazovi sa kojima se ekonomije suočavaju mnogobrojni, kao i potencijalne prepreke njihovom rastu i razvoju. To su teškoće u vezi sa zdravljem stanovništva, obrazovanjem, neodgovarajućom zastupljenošću u svetskim telima upravljanja, kao i kratkoročnm cikličnim problemima.

Indija, kao domaćin skupa, pozvala je na samit i lidere regionalne grupacije – Inicijative za multisektorsku tehničku i Ekonomsku saradnju u Bengalskom zalivu (BIMSTEC) koju čine Indija i njeni susedi Bangladeš, Mjanmar, Sri Lanka, Tajland, Butan i Nepal. Od osnivanja 1997. BIMSTEC je zabeležio uspeh u nekim područjima, ali ta grupacija nije iskoristila sav potencijal kojim raspolaže. U Indiji smatraju da zemlje BIMSTEC raspolažu ogromnim potencijalom, pre svega, u oblastima trgovine, pomorske privrede, turizma (naročito verskog) kao i energetske bezbednosti.

Procenjuje se da će Indija biti u stanju da održava dvocifrene stope privrednog rasta i da nije daleko trenutak kada će postati treća po veličini privreda u svetu. U stvari, mereno PPP, Indija je već na tom mestu sa BDP koji je u 2016. procenjen na 8,7 biliona dolara.

U potrazi za zajedničkim putem

Na osmom samitu BRIKS lideri pet različlitih privreda nastaviće, veoma kompolikovano, traganje za zajedničkim putem. I većina od 65 tačaka Manifesta objavljenog posle samita održanog 2015. u Rusiji usmerena je na pronalaženje zajedničkog stava o svetskim pitanjima. Premijer Indije Narendra Modi želi da ta zemlja ostavi svoj pečat na BRIKS za vreme predsedavanja grupacijom. Usredsređen na unapređenje saradnje unutar BRIKS, premijer Modi planirao je održavanje oko 50 ministarskih i zvaničnih sastanaka u 2016. kao pripremu za samit. Velika očekivanja od ovog skupa imaju i drugi učesnici. Na primer, različite poslovne grupe žele da olakšaju međusobno poslovanje, pa će se, kako je najavljeno, Poslovni savet BRIKS zalagati za uvođenje posebnih poslovnih viza za biznismene iz tih država.

(Borislav Korkodelović, „Danas“)

POSTAVI KOMENTAR

Molim upišite vaš komentar!
Upišite vaše ime