Struju dobijaju zahvaljujući solarnoj energiji, a stanovnici sami grade i razvijaju stvari koje su im potrebne.
Aurovil u Indiji je „država“ koja nema religiju i gde novac nema nikakvu vrednost. Ne postoji čak ni politika ni hijerarhija.
Oko 2.490 ljudi iz oko 50 zemalja živi u ovoj državi u unutar države i dovoljni su sami sebi. Osnovan 1968. godine, Aurovil, ili „Grad svitanja“, nazvan je internacionalnim gradom od strane Uneska
Utopijska verzija Aurovila potekla je od duhovnog vođe Mire Alfasa, poznatije kao „majka Aurovila“. Ona je nacrtala prvi plan grada 1960. godine kada je podelila grad u četiri zone: industrijska (organska farma), kulturna (radnje i biznis), stambena i internacionalna (deo za posetioce).
Iste godine francuski arhitekta Rodžer Anger transformisao je njenu viziju u plan koji se sastojao od spirala kuća, javnih zgrada, farmi i šuma. Od tada, razne organizacije počele su projekat za napredak Aurovila u originalnoj verziji.
Struju dobijaju zahvaljujući solarnoj energiji, a stanovnici sami grade i razvijaju stvari koje su im potrebne.
Jedan od stanovnika kaže da je sve ovo slobodno tržište sa malim uticajem demokratije. Naučnici, fakultetski obrazovani ljudi i radnici, rade zajedno.
Solarne ploče su prodate vladi Indije, a on takođe proizvode i druge proizvode za izvoz, kao što su suveniri za turiste.
Umesto vlade, samoformirani komiteti vode grad, a umesto novca koriste „Aurokard“. Alkohol ne može da se kupi unutar grada, a automobilima je zabranjeno da voze na njihovim putevim
Ali, zapravo, nijedno pravilo nije na silu primenjeno pošto ne postoji zvanična vlada ili policijske snage. Umesto toga, grad se oslanja na sistem poverenja među stanovnicima.
Čitava zajednica je ovo zemljište puno đubreta pretvorila u džunglu i grad. U ovom mestu postoje farme sa organskim povrćem i prodavnice u kojima nema cena.
Lokalno stanovništvo zarađuje novac, ali ne za sebe već za svoj grad. Dobijaju samo malu dnevnu zaradu za svakodnevne potrebe, prenosi Telegraf.
Međutim, ne mogu svi da postanu stanovnici ovog grada, već moraju da prođu probni period od godinu dana. Tek nakon toga će moći da se pridruže ovoj zajednici.
Vlada Indije je 1980. godine zakonom regulisala obezbeđivanje hitnih službi u Aurovilu.
Nakon smrti Mire Alfase 1973. godine, između društva i stanovnika grada postoji ozbiljna neslaganja u svakodnevnom upravljanju.
Nakon presude 1988. godine, osetila se potreba da se napravi trajni aranžman za dugoročno upravljanje Aurovilom. Kasnije je usvojen akt o Aurovilu u indijskom parlamentu.
Fondacija Aurovil je autonomno telo u okviru ministarstva za razvoj ljudskih resursa.
Ona poseduje oko polovine ukupnog zemljišta na ovom mestu. Ostalo zemljište se kupuje kad god su sredstva na raspolaganju.
