Drevni metod poznavanja čoveka kroz vežbe: Jogom protiv depresije

0
39
Foto: Pexels.com/ Burst

Depresija je bolest koja će obeležiti 21. vek zbog tempa života. Lekovi koji se koriste za lečenje ove bolesti ne menjaju percepciju stvarnosti. Oni mogu da smanje stepen nape­tosti, podići nivo životne energi­je, uticati na san, ali kod većine ljudi neće rešiti problem, tvrdi u autorskom tekstu Suzana Ar­naut Nikolić, instruktor joge i specijalista opšte medicine.

Često kod obolelih postoje negativna iskustva tokom psiho­- socijalnog sazrevanja, koja uslo­vljavaju depresivne obrasce mi­šljenja, a oni se mogu aktivirati tokom života, svaki put kada nam okolnosti ne idu naruku.

Joga je drevni metod spo­znavanja čoveka, njegovog fizi­čkog, psihičkog, mentalnog i duhovnog aspekta i kao takva ima svoje mesto u očuvanju zdravlja ­ prevenciji određenih bolesti, a može biti od pomoći i za uklanjanje ili smanjenje te­goba kod pojedinih hroničnih oboljenja kao dopuna medi­cinskom tretmanu. Metode kojima se joga služi u borbi za zdravlje jesu asane ­ položaji te­la, tehnike disanja, metode re­laksacije, tehnike koncen­tracije i meditacije, kao i tehnike čišćenja tela.

Vežbe joge su psihoso­matske, što znači da pored fizičkog tela utiču i na celokupno ljudsko biće. Jedno od značenja reči joga jeste sjedinjenje svesti i energije.

Tokom statičkih i dina­mičkih vežbi učimo da poveže­mo vlastitu svest sa najprepo­znatljivijim oblikom vla­stite energije ­ fizič­kim telom. To sa jedne strane, jača naše telo i u isto vreme razvija sposobnost koncentracije i fokusiranja pažnje.

Tokokm vežvanja joge povlačimo pažnju iz spoljašnjeg sveta u unutrašnji, zaustavljamo svako automatsko kretanje i usmeravamo pažnju na jedan oblik vlastitog kretanja nad kojim preuzimamo kontrolu.

Kod neurotskih i depresiv­nih poremećaja postoji stanje jedne mentalne raspršenosti u kojoj često dominira besciljno mišljenje koje se vrti oko stra­ đhovanja od naslućivanih opa­snosti, prožeto teskobom i ne­gativnim emocijama. Tokom vežbanja joge, mi sabiramo vla­stitu pažnju, povlačimo je sa misli i emocija, a samim tim i od uznemirujućeg sadržaja i usmeravamo je na kretanje te­la i daha.

Foto: Pixabay.com/jeviniya

Svako fokusiranje pažnje opušta nervni sistem, čini ga fu­nkcionalnijim, smiruje negati­van afekat i razvija introspekci­ju koja će, vremenom, postati ključna u razumevanju unutra­šnjih depresivnih obrazaca.

Svaka osoba ima sopstveni psihički potencijal, određeni kapacitet da izdrži probleme i da savlada poteškoće sa kojima se nosi. Medicina kaže da čovek ne može izbeći stres. Međutim naš doživljaj ugroženosti zavisi od odnosa naše snage i situacije u kojoj se nalazimo. Ne možemo uvek promeniti spoljašnje okolnosti ali stres možemo prevazići podizanjem sopstvene snage, unutrašnjeg mira, uspostavljanjem unutrašnje rav­noteže. Tehnika svesnog opušta­nja pomaže uklanjanju napetos­ti, straha, nesanice i depresije.

Tokom meditacije i koncen­tracije, svesnu pažnju usmerava­mo na suptilnije oblike kretanja energije u nama, što nam može omogućiti oslobođenje od ogra­ničenog i iskrivljenog mišljenja poput depresivnih obrazaca.

Joga je metod koji realno i dubinski pomaže kod depresije, bez neželjenih nuspojava.

(Informer)

POSTAVI KOMENTAR

Molim upišite vaš komentar!
Upišite vaše ime