Prema novom izveštaju Ujedinjenih nacija, svetsko stanovništvo će narasti za čak dve milijarde u sledećih 30 godina, od trenutnih 7,7 milijardi ljudi na 9,7 milijardi do 2050, ali taj rast neće biti ravnomeran.
Dok će u nekim zemljama stanovništvo nastaviti s rastom, u drugim će početi da opada, u trećim će se već aktualni pad dodatno ubrzati, a među njima je i Srbija i druge zemlje regiona. Izveštaj pod imenom „Izgledi za svetsko stanovništvo 2019.“ koji je objavio Ekonomsko-socijalni savet UN, iznosi pregled globalnih demografskih obrazaca i predviđanja, prenosi Index.hr.
Studija zaključuje da bi svetsko stanovništvo moglo konačno da prestane da raste krajem ovog veka, na vrhuncu od gotovo 11 milijardi ljudi. Najveći rast do 2050. imaće Indija, koja će prestići i Kinu i postati najmnogoljudnija zemlja na svetu. To će se, prema ovim predviđanjima, dogoditi oko 2027. Na samo devet zemalja otpašće čak polovina ukupnog svetskog rasta stanovništva: Indiju, Nigeriju, Pakistan, Demokratsku Republiku Kongo, Etiopiju, Tanzaniju, Indoneziju, Egipat i SAD.
Ipak, iako će rast na globalnom nivou potrajati sve do kraja veka, on će se usporiti zahvaljujući globalnom padu u stopama fertiliteta. Već je u 27 zemalja od 2010. do danas populacija opala za najmanje jedan odsto zbog niskih stopa fertiliteta. Do 2050. će taj broj porasti na 55 zemalja, predviđa UN u izveštaju, čak će i Kina imati pad od 2,2 odsto, odnosno 31,4 miliona stanovnika do 2050. Životni vek će i dalje rasti, s trenutnog globalnog proseka od 72,6 godina na procenjenih 77,1 godinu 2050.
Do 2050. se očekuje i da će svaki šesti čovek (16 odsto) na svetu biti stariji od 65 godina. Broj starijih od 80 godina porašće sa 143 miliona danas na čak 426 miliona 2050. Već je 2018. svet u celini došao do istorijske prekretnice – prvi put u je broj starijih od 65 godina prešao broj dece s manje od pet godina. Najveći pad stanovništva imaće Litvanija, Bugarska i Letonija, s padom populacije većim od 20 odsto. Slede Ukrajina, Srbija, Bosna i Hercegovina i Hrvatska, koja će imati pad stanovništva od oko 18 odsto.
Migracije će, očekivano, predstavljati značajan faktor u demografskim promenama, navodi se u izveštaju, a devet zemalja, Srbija, Ukrajina, Belorusija, Estonija, Mađarska, Nemačka, Italija, Rusija i Japan, primiće dovoljno migranata da ponište posledice iseljavanja i prirodnog pada i ostanu iznad nule po kretanju stanovništva.
Hrvatska će po ovom izveštaju biti u drugoj kategoriji zemalja, onih u kojima je iseljavanje veće od useljavanja, što uz negativni prirodni priraštaj samo ubrzava ukupni pad stanovništva. U ovoj kategoriji su i Bosna i Hercegovina, Bugarska, Grčka Poljska, Portugal, Letonija, Litvanija, Moldavija i Rumunija, navodi portal Index.hr.
(Tanjug, Blic)
