Zašto stanovnici Kašmira ne glasaju na izborima u Indiji?

U Indiji su izbori u punom jeku, ali glasači u Kašmiru uglavnom ostaju kod kuće. Separatisti pozivaju na bojkot, ali za nisku izlaznost postoji još jedan razlog — ljudi su razočarani u politiku.

Separatisti u Kašmiru bojkotuju izbore u znak protesta protiv indijske vlade, koju optužuju da koristi prekomernu vojnu silu protiv stanovnika tog pretežno muslimanskog regiona. Indija se još od 1989 suočava sa oružanom pobunom u Kašmiru, koji je za vlasti u Nju Delhiju deo indijske savezne države Džamu i Kašmir. U njoj živi oko 12 miliona ljudi, i oko 70 odsto njih su muslimani. Od sticanja nezavisnosti 1947, Indija i Pakistan su dva puta ratovali oko Kašmira i obe zemlje polažu pravo na njega u celosti.

Slaba nada

Asma Firdus iz Srinigara, najvećeg grada u Kašmiru, kaže da bojkotuje izbore. „Mi sebe ne smatramo Indijcima, i Indijci nas ne vide kao deo njih. Zašto bismo onda glasali?“ pita se ova 26-godišnja studentkinja.

Asma nije jedina koja odbija da glasa na izborima koji u Indiji traju od 11. aprila do 19. maja. Stručnjaci kažu da je sve više Kašmiraca gubi veru u politiku, i da taj procenat posebno raste od kako su nacionalisti iz vladajuće BJP partije došli na vlast 2014.

U regionu već godinama bukti nasilje i Indija optužuje Pakistan da podržava džihadiste, a indijski premijer Narenda Modi koristi oružanu silu da stabilizuje region. Modi želi i da poništi članove indijskog ustava koje Kašmiru daju poseban status i garantuju trajnu boravišnu dozvolu za stanovnike te države. Mnogi Kašmirci tvrde i da vladajuća stranka pokušava da promeni demografsku sliku republike u korist Hindusa.

Šeik Šovkat Husein, politikolog iz Srinigara, veruje da slab odziv glasača u Kašmiru šalje snažnu poruku vladi u Nju Delhiju i premijeru Modiju: „To pokazuje otuđenje u Kašmiru, ljudi su donekle postali indiferentni prema izbornom procesu.“

Političko previranje

Nakon izbora 2014, BJP u ovoj državi ušao u koaliciju sa Narodnom Demokratskom Partijom (PDP). Bezbednosna situacija se uskoro pogoršala, vojska je pokrenula akciju protiv pobunjenika, i stotine ljudi je poginulo u okršajima u većim kašmirskim gradovima.

Prošle godine, BJP je napustio vladajuću koalaciju u državi Džamu i Kašmir zbog loše bezbednosne situacije. BJP tvrdi da vlada u državi nije uspela da se izbori sa radikalizacijom ili da garantuje građanska prava na ovoj teritoriji. Zatim je centralna vlada u Nju Delhiju preuzela direktnu kontrolu nad državom.

Glasanje u Srinagaru
Nakon što je dala ostavku na mesto  premijera države, Mehboba Mufti iz PDP-a počela je da otvoreno kritikuje Modija i njegovu vladajuću partiju i da optužuje Nju Delhi da se meša u unutrašnje stvari Kašmira. Ovaj administrativni fijasko je takođe uticao na PDP, jer stranka nije uspela da ubedi ljude da glasaju na aktuelnim izborima. Mufti priznaje da je kredibilitet partije „ukaljan.“ „Ljudi su ljuti i razočarani. Čini im se da je demokratija ograničena samo na izbore, kao da nakon izbora demokratija ne postoji“, kaže Mufti za Dojče vele.

Sve više Islamista

U isto vreme, sve više mladih ljudi se okreće ka pobunjenicima zbog nedostatka vere u političke procese. Veliki broj mladih u Kašmiru sada predvodi separatistički pokret. Stručnjaci kažu da je među njima mnogo tinejdžera i drugih koji su rođeni nakon početka pobune 1989, ljudi koji ne osećaju nikakvu vezu sa Nju Delhijem.Stanovništvo Kašmira je u proseku mlado, sa više od 60 odsto ljudi mlađih od 30 godina.

Borba protiv indijskih vlasti u Kašmiru traje decenijama, ali ekstremističke grupe koriste trenutno neraspoloženje da gurnu separatistički pokret ka islamizmu.

„Jačanje islamskog ekstremizma u regionu, pobuđeno ratom u Avganistanu tokom 80-tih, direktno je uticalo na sukob u Kašmiru. Pokret protiv Indije je postao još više islamizovan tokom devedestih zbog rastućeg broja boraca koji su prošli obuku u Pakistanu.“ kaže za Dojče vele Agneška Kuševska, stručnjak za Kašmir iz Krakova.

Kuševska smatra da vlasti u Indjii moraju da preduzmu dugoročne mere da bi deeskalirale nasilje u Kašmiru.

„Snage bezbednosti bi morale da odgovaraju u slučaju kršenja ljudskih prava da bi stanovnici Kašmira ponovo stekli poverenje u državne institucije. Jačanje religiozno motivisanog nacionalizma takođe izaziva zabrinutost, posebno u multietničkim i multireligioznim delovima Kašmira.“ kaže ona.

Stručnjaci veruju da je malo verovatno da će se politička situacija u Kašmiru poboljšati posle izbora. Verovatno će se formirati još jedna vladajuća koalicija, ail vlada neće biti u stanju da da odgovor na probleme niti da suzbije nasilje. Ali bilo kakva politička vlada u Džamu i Kašmiru bi bila bolja nego direktna uprava Nju Delhija, kažu sagovornici Dojče velea.

(Dojče vele)

POSTAVI KOMENTAR

Molim upišite vaš komentar!
Upišite vaše ime